Тренутно на новим руским територијама ради 32.000 грађевинара, а планирано је да у Донбас стигне још неколико десетина хиљада људи. Тај посао носи ризике, јер се гранатирања тих градова и места настављају. У тешким и опасним по живот условима грађевинари обнављају куће, школе, болнице, путеве, мостове и другу инфраструктуру како би се градови припремили за зиму и како би становништво тих нових руских региона живело у што бољим условима.
„Такве акције су неопходне. У Херсону се очекују тешке борбе и тамо је остало мало људи, али у Доњецку и Луганску, упркос евакуацији, остало је много људи и они треба да презиме. А да би преживели зиму потребно је да имају струју, грејање, гасоводе, канализацију и путеве којима им се може доставити храна, а такође и грађевински материјал. Током ратних година, од 2014., у Доњецку и Луганску формиране веома квалификоване структуре које се баве ремонтом и врло брзо доводе у ред све погођене зграде, обнављају водоснабдевање, проводе струју, мењају стакла... Они неуморно раде већ осам година и њихова активност се наставља“, прича Суздаљцов.
На питање има ли смисла обнављати Донбас ако украјинске снаге и даље бацају гранате и разарају градове, Суздаљцов каже да „Русија више не може да чека“, пошто је то сада руска територија, па је Москва oбавезна према људима који тамо живе да им омогући нормалне услове за живот како би што лакше презимили.
За потпуну обнову градова Донбаса биће потребни месеци и године, а Маријупољ се фактички мора градити изнова
© Sputnik / Алексей Куденко
/ Колико кошта обнова нових региона
Процена руског Истражног комитета је да ће укупни трошкови радова за обнову Доњецке и Луганске народне републике износити више од 223 милијарде рубаља. Реч је о преко 500 објеката, објеката цивилне инфраструктуре и скоро 10.000 стамбених зграда и кућа у приватном стамбеном сектору.
За потпуну обнову градова Донбаса биће потребни месеци и године. Процењује се да ће за обнову Маријупоља бити потребне три године. За то време планирано је довођење у ред свих инфраструктурних објеката и изградња нових стамбених зграда. Већ ове године биће поправљено 90 обданишта, школа и болница.
„Постоје калкулације да ће бити потребно много више новца за обнову и да се на руске стандарде пребаце путеви, здраствене и образовне установе, инфраструктура, аеродроми, стамбена насеља, водоводи, гасоводи. За обнову Запорожја и Херсона биће потребан један трилион и сто милијарди рубаља, а мислим да ништа мање неће бити потребно ни за Доњецку и Луганску народну републику, пошто се један број градова мора градити изнова. Фактички, изнова се мора градити град Маријупољ, а то је огроман трошак“, прецизирао је Суздаљцов.
Поред локалних инжењера, грађевинара и мајстора, у обнови Донбаса и ослобођених територија учествују стручњаци и из других региона Русије.
„Други руски региони шаљу своје стручњаке, своју опрему, свој грађевински материјал. У току су радови на обнови, а задатак је да се у овим регионима изграде инфраструктура и стамбене зграде за три до четири године по стандардима Русије“, каже експерт.
Суздаљцов напомиње да сва та здања и инфраструктура нису разорени само током украјинских гранатирања тих региона, него су они пропадали током деценија независности Украјине, која свих тих година „ни ексер није закуцала у ограду“. Као конретан пример, навео је Херсон и Запорожје.
„Све што је урађено у совјетско време и што им је остало - све је уништено. Сећам се негодовања руских стручњака када су открили да између Мелитопоља, садашње престонице Запорожја и луке Бердјанск, уопште нема пута. То јест, он је постојао, али је нестао и сада су тамо огромне рупе. Возачи су приморани да возе по околним њивама и тако обилазе те јаме. Дакле, тај пут није уништен у борбеним дејствима, него је то последица потпуног разарања привреде тих крајева. Вероватно је неко веома паметан у кијевском руководству знао да ће се, пре или касније, ове територије вратити у састав Русије. Са истом ситуацијом смо се суочили и 2014. године на Криму, где Украјина такође није ништа улагала. Дакле, ово није само због рата, већ и због криминалног карактера украјинске државе. Дакле, Русија сада мора много новца да уложи и да ствара нормалне услове за живот људи, који ће бити барем на нивоу централне Русије“, каже Суздаљцов.
Обнова нових руских региона покренуће и економски раст целе Русије
Описујући тренутну ситуацију у привреди и индустрији четири нова руска региона – Доњецке и Луганске народне републике, као и Херсонске и Запорошке области, Суздаљцов каже да одређени погони сада раде за фронт, да почиње оживљавање грађевинске индустрије и да ради прехрамбрена индустрија.
„Ради производњa хране у аграрним областима, посебно у Запорожју и Херсону, где има сировина. Ти производи стижу на рафове продавница, док је ситуација у индустрији тешка. Не може се покренути док се воде борбе, јер због такве ситуације инвеститори неће ту да дођу и улажу, али када се постигне мир, доћи ће до ‘бума’ индустријске производње. Међутим, за то је потребно створити инфраструктуру и на томе се ради. Баш ових дана су пустили у рад стари совјетски гасовод који није коришћен, а који повезује гасну мрежу јужне Украјине, од Таганрога до практично Херсона. Односно, ови региони биће обезбеђени гасом током зиме, што је веома важно. Упркос гранатирању, макар се нико неће смрзнути... Граде се и поправљају путеви. То јест, чак и у условима борбених дејстава постоје покушаји да се ситуација промени на боље када је реч о животима грађана“, набводи политиколог.
Суздаљцев додаје да је тренутно ситуација веома тешка, јер су десетине хиљада грађана Запорожја и Херсона евакуисани у Русију, и посебно на Крим како би могли да преживе тежак период у нормалним условима.
Обнављање инфраструктуре и градова Донбаса, уништених током напада украјинских снага, покренуће економски раст целе Русије. Аргументирајући своју тезу, поједини руски експерти се осврћу на искуство светске привреде, истичући да када после војних операција, када почне опоравак, долази до привредног раста чија стопа прелази десет одсто годишње. То јест, када се покрене пројекат опоравка и интеграције, то даје снажан подстицај економском расту. Средства која буду усмерена на то вратиће се вишеструко. Процес обнове градова и региона омогућиће да у пуном обиму раде предузећа у Донбасу, која ће бити интегрисана у руску економију.
У сваком случају, ове територије имају огромне ресурсе и велики потенцијал, каже Суздаљцов.
„Донбас, Херсон и Запорожје су веома потребни Русији. Након завршетка борбених дејстава доћи ће до неких промена у привреди и индустрији Донбаса... Те области имају јако добре ресурсе, стручну радну снагу, инжењерске тимове, разне врсте пројектантских бироа и нема никакве сумње да ће Донбас поново оживети, али не одмах. Брже ће доћи до препорода Запорожја и Херсона, који су аграрни региони и који производе оне прехрамбене производе којих у остатку Русије нема довољно. Запорожје и Херсон могу да постану повртњак Русије! С тим у вези, мислим да је тај огроман потенцијал потребан Русији. Имамо и туристички и пољопривредни потенцијал Крима, где одмарају милиони људи. Стога, лично очекујем да ће Запорожје и Херсон процветати у року од две-три године“, закључио је Суздаљцов.