Орлов није искључио могућност да ће, на нивоу јавне реторике, новинских текстова, наступа портпарола, Запад наставити да оптужује Русију, јер се поред заоштравања међународне ситуације води и „потпуно очигледан информациони рат“.
Експерт је додао да су дезинформације у вези с деловањем Русије врло моћне, а да је нуклеарна тема врло привлачна за обичне људе.
„Врло је погодно комбиновати реч 'Русија' и реч 'нуклерно', а на основу тога још више истицати Русију у неповољном светлу“, додао је Орлов.
Он је, међутим, рекао да ипак постоје озбиљни људи на Западу, како у војном естаблишменту, тако и у дипломатским круговима, који су обратили пажњу на апел москве и на његову недвосмисленост.
Министарство иностраних послова Русије је протекле седмице објавило саопштење о спречавању нуклеарног рата, у којем је позвало земље „нуклеарне петорке“ (Русија, САД, Кина, Француска, Велика Британија) да искажу спремност да међусобно уважавају животно важне интересе, одустајући од провокација с оружјем масовног уништења.
Три сценарија за деескалацију нуклеарне напетости
Професор је, такође, навео три могуће варијанте да се смање нуклеарне тензије, с обзиром на кризу у Украјини и сукоб Русије и Запада.
„Један од могућих сценарија јесте да дискусије у вези с нуклеарним наоружањем, нуклеарном деескалацијом могу да почну и пре завршетка операције у Украјини, пре решавања питања у вези с будућношћу Украјине. У принципу, постоји таква могућност“, рекао је Орлов.
Политиколог је рекао да постоји и други сценарио, према којем би решавање сукоба и деескалација могли да иду „руку под руку“, али да не треба тражити директну везу та два процеса.
„Сада је реч о комплексном, системском сукобу Русије и Запада, не о оружаном конфликту, него оном који ће, вероватно, трајати, можда и годинама, деценијама, који може да пређе у разне друге фазе“.
Према његовим речима, у претходним историјским периодима „хладни рат“ и смиривање тензија одвијали су се истовремено.
„Постоји и трећа варијанта – ако сукоб у Украјини из усијане фазе пређе у фазу некаквог разрешавања, можемо и даље да имамо нуклеарну напетост, ако лидери не испоље мудрост, далековидост, јер ако кажемо да постоји системски сукоб Русије и Запада, он не мора бити ограничен на ситуацију у вези с Украјином“, сматра Орлов.
Према његовим речима, могућа су и потпуно нова жаришта, на којима би тај велики, системски конфликт Русије и колективног Запада могао да се развија.
„Та нова жаришта могу бити некако повезана с нуклеарном проблематиком, не желим да говорим где је могуће да се то деси, али питање да ли постоји ризик од ширења нуклеарног оружја по свету у вези са сукобом Русије и колективног Запада – то је крајње непријатна ствар која нам може давати повод за дискусије на тему нуклеарне ескалације прилично дуго“, нагласио је политиколог.