Руски политиколог: Озбиљни људи на Западу чули су апел Москве за спречавање нуклеарног рата
09:55 06.11.2022 (Освежено: 08:41 10.12.2022)
© AP Photo / Ted S. Warren,
Пратите нас
Озбиљни људи на Западу чули су апел Москве за спречавање нуклеарног рата, иако се информациони рат на ту тему наставља, изјавио је у интервјуу за Спутњик руски политиколог Владимир Орлов, професор Московског државног института за међународне односе при Министарству иностраних послова Русије.
Орлов није искључио могућност да ће, на нивоу јавне реторике, новинских текстова, наступа портпарола, Запад наставити да оптужује Русију, јер се поред заоштравања међународне ситуације води и „потпуно очигледан информациони рат“.
Експерт је додао да су дезинформације у вези с деловањем Русије врло моћне, а да је нуклеарна тема врло привлачна за обичне људе.
„Врло је погодно комбиновати реч 'Русија' и реч 'нуклерно', а на основу тога још више истицати Русију у неповољном светлу“, додао је Орлов.
Он је, међутим, рекао да ипак постоје озбиљни људи на Западу, како у војном естаблишменту, тако и у дипломатским круговима, који су обратили пажњу на апел москве и на његову недвосмисленост.
Министарство иностраних послова Русије је протекле седмице објавило саопштење о спречавању нуклеарног рата, у којем је позвало земље „нуклеарне петорке“ (Русија, САД, Кина, Француска, Велика Британија) да искажу спремност да међусобно уважавају животно важне интересе, одустајући од провокација с оружјем масовног уништења.
Три сценарија за деескалацију нуклеарне напетости
Професор је, такође, навео три могуће варијанте да се смање нуклеарне тензије, с обзиром на кризу у Украјини и сукоб Русије и Запада.
„Један од могућих сценарија јесте да дискусије у вези с нуклеарним наоружањем, нуклеарном деескалацијом могу да почну и пре завршетка операције у Украјини, пре решавања питања у вези с будућношћу Украјине. У принципу, постоји таква могућност“, рекао је Орлов.
Политиколог је рекао да постоји и други сценарио, према којем би решавање сукоба и деескалација могли да иду „руку под руку“, али да не треба тражити директну везу та два процеса.
„Сада је реч о комплексном, системском сукобу Русије и Запада, не о оружаном конфликту, него оном који ће, вероватно, трајати, можда и годинама, деценијама, који може да пређе у разне друге фазе“.
Према његовим речима, у претходним историјским периодима „хладни рат“ и смиривање тензија одвијали су се истовремено.
„Постоји и трећа варијанта – ако сукоб у Украјини из усијане фазе пређе у фазу некаквог разрешавања, можемо и даље да имамо нуклеарну напетост, ако лидери не испоље мудрост, далековидост, јер ако кажемо да постоји системски сукоб Русије и Запада, он не мора бити ограничен на ситуацију у вези с Украјином“, сматра Орлов.
Према његовим речима, могућа су и потпуно нова жаришта, на којима би тај велики, системски конфликт Русије и колективног Запада могао да се развија.
„Та нова жаришта могу бити некако повезана с нуклеарном проблематиком, не желим да говорим где је могуће да се то деси, али питање да ли постоји ризик од ширења нуклеарног оружја по свету у вези са сукобом Русије и колективног Запада – то је крајње непријатна ствар која нам може давати повод за дискусије на тему нуклеарне ескалације прилично дуго“, нагласио је политиколог.
