Жељу за приступањем БРИКС-у потврдио је крајем јула председник Алжира Абделмаџид Тебун, рекавши да та земља има скоро све услове за улазак у ову групу. Тебун је приметио да би придруживање БРИКС-у омогуц́ило Алжиру да избегне учешц́е у „биполарним сукобима“.
Вентил за испуштање политичког притиска
Како за Спутњик појашњава Бабић, потенцијално чланство Алжира у БРИКС-у врло је значајно за ову земљу богату гасом и нафтом у смислу диверсификације и отварања нових могућности за развој њене економије.
„Реч је о држави која је ограничена неким географским и климатским факторима карактеристичним за тај део Африке, па би нове могућности за развој и отварање нових тржишта, пре свега ка Русији и Кини, Алжиру много значиле. Логично је за претпоставити да су овој земљи неопходна улагања у енергетску инфраструктуру, а знамо да је Кина та која има средства за улагања у велике инфраструктурне пројекте, док Русија у области енергетике има потребна знања, а са Алжиром и иначе има традиционалне добре односе и везе“, оцењује Бабић.
Приступање БРИКС-у такође би, додаје наш саговорник, појачало капацитет и тежину коју Алжир има у билатералним односима са својим регионалним ривалом Мароком.
БРИКС добија нови замах
Иако је питање наводи Бабић, колико ће се чланство Алжира у БРИКС-у брзо реализовати, будући да је та организација умела да буде спора у доношењу одлука, сасвим је извесно да БРИКС добија један нови замах.
„Колико ми је познато до сада имамо два званична захтева за приступање БРИКС-у – од стране Ирана и Алжира. Када је реч о Аргентини, неки медији преносе да је та земља поднела званичан захтев за чланство, док други то спуштају на ниво изјава појединих аргентинских званичника да Аргентина има чврсту подршку Кине за чланство у БРИКС-у. Приметне су и гласине да и друге земље попут Египта, Турске и Саудијске Арабије желе да приступе БРИКС-у, а то је посебно интересантно јер је реч о земљама које су традиционално под америчким окриљем“, указује наш саговорник.
Сама чињеница, додаје Бабић, да државе попут Саудијске Арабије, Египта или Турске гледају на другу страну сведочи о стварању мултиполарног света.
„Тај свет је у настајању и пред БРИКС-ом је дефинитивно будућност. Наравно, та организација има и неких унутрашњих ограничења и неусклађености, а ту пре свега мислим на ривалитет између Индије и Кине, па остаје да се види у којој мери ће умети и моћи да искористе потенцијал који имају. Али, велика предност БРИКС-а је то што је у питању једна децентрализована организација, без те круте структуре командовања која се своди на диктат од стране знамо већ кога. Ту чињеницу потврђују и саме земље чланице које су разуђене по континентима“, истиче Бабић.
Наш саговорник је мишљења да је БРИКС изузетно значајан и због извора финансирања.
„Ми знамо да БРИКС има своју финансијску институцију, Развојну банку, што отвара могућност финансирања за земље у развоју којима је новац неопходан, а које не желе да се повинују условима које диктира Светска банка или ММФ који је још ригорознији и малициознији приликом формулисања својих захтева“, закључује Данило Бабић за Спутњик.
Годишњи самит БРИКС-а требало би да се одржи следеће године у Јоханесбургу, а по свему судећи проширење ће бити на дневном реду, јер се очекује да ће блок размотрити придруживање земаља као што су Саудијска Арабија, Турска, Египат и Алжир.