Представљању албума присуствовали су чланови Идола Срђан Шапер, Небојша Крстић Крле и Зденко Колар, као и супруга преминулог музичара Владе Дивљана, Дина Дивљан и музички публицисти и теоретичари Момчило Рајин, Драган Амброзић и Зорица Којић.
На истом месту је отворена изложба фотографија Идола Горанке Матић и Горана Вејводе.
„Сећам се да смо спремали албум у соби и гаражи код Крлета, тамо смо највише вежбали. У то време многи рок бендови су имали пробе у СКЦ-у, а ми смо хтели да се мало издвојимо. У гаражи смо имали неку врсту лабораторије, стварали смо субверзивно гаражну музику“, оценио је Срђан Шапер, кључни аутор Идола уз Владу Дивљана.
Шапер је изјавио да се у снимању сваког албума долази до судара и размене енергија што доводи до креативног сукоба.
„Са тим албумом имали смо потребу да се искаже нешто самосвојно. Били смо прво дечаци, онда смо сазревали, одрастали и до 25. године то нам је већ био посао. Енергија је полако међу нама нестајала и зато смо као група престали да постојимо“, открио је Шапер.
„Одбрана и последњи дани“, први студијски албум београдске рок групе Идоли објављен је 1982. године.
Критичари „Џубокса“ 1985. изгласали су „Одбрану“ за најбољи албум југословенског рока у 20. веку.
„Сматрам да је било бољих наших песама, а како су 'Одбрану' сматрали за најбољу плочу, онда је боље било да не кваримо успех. Сама плоча је била веома необична, специфична, једини наш албум са неком новом димензијом, као експлозија слободе. Један мој пријатељ ми је поверио да кад је слушао албум, био је срећан да такво дело постоји. Он је био толико одушевљен да ми је рекао да захваљујући 'Одбрани' живот дефинитивно има смисла“, закључио је Шапер.
Током разговора пуштен је редак видео снимак песме „Кенозоик“ реализован за тадашњу ТВ емисију „Петком у 22“, а Небојша Крстић је подсетио да су у неколико наврата гостовали у споменутом програму и снимили су видео клип и за нумеру „Моја си“.
„Знам многе који сматрају да је 'Одбрана' најбоља и оне који мисле да је то најгора југословенска плоча свих времена. Квака 22 ове ситуације је у томе да је могуће да су и једни и други у праву. Наши оригинални текстови нису на крају снимљени, морали смо да коригујемо стихове, да се не баве толико Титом. Пријатељи сарадници су нам говорили да не би баш да буду потписани на албуму, јер ето текстови су против маршала Тита, и неће да имају проблема, а ми тога заправо нисмо били ни свесни“.
Крстић је открио да им је „Југотон“ у то време дао одрешене руке да могу да раде шта год желе и оценио је да су имали срећу да таква „шовинистичка плоча“ буде објављена управо за ову загребачку дискографску кућу, јер им у Београду то не би тако лако издали.
Шапер и Крстић су се сложили да нису имали неке притиске око рокова, јер им нико није дисао за вратом да морају да објаве што пре и зато су могли комотно да стварају.
Оригинални план бенда је био да се албум бави религијом и традицијом, за које су сматрали да ће бити провокативне јер су многи аспекти ових тема били табу у комунистичкој Југославији.
Албум је назван по истоименом роману Борислава Пекића из 1977. године.
„За наш албум су говорили да је изродио национализам у Југославији и да је довео на власт Слободана Милошевића, свашта су нам говорили. Опет, са друге стране, важно је да постоји оваква плоча, која може бити у исто време и најбоља и најгора, као кад имате Рингерову мачку, може бити жива и мртва. Данас је мало оваквих албума, јер је у свету рок музика само забава и бизнис“, закључио је Крстић.
Зденко Колар је изјавио да не може да се сети да ли му је „Одбрана“ била омиљени албум Идола. Такође, присетио се како су имали веома напорну и тешку концертну промоцију тог албума, јер су Влада Дивљан и он преносили доста технике за сцену, преноси Танјуг.