Ћирилица, православље, антикомунизам – 40 година најбоље плоче југословенског рока
© Фото : Youtube/TheOsamdesete/Printscreen
Пратите нас
И четири деценије после објављивања најбољег југословенског рок албума „Одбрана и последњи дани“ више се писало и причало о концепту, ћирилици, упливу православља, пекићевском грађанском антикомунизму и андрогинији него о музици Идола.
Прошло је 40 година од објављивања албума Идола „Одбрана и последњи дани“, званично најбоље плоче југословенског рокенрола. Загребачка „Кроација рекордс“, некадашњи „Југотон“, поводом јубилеја поново је објавила ремастеризовано издање „Одбране“.
Идоли – најинтелектуалнији бенд југословенског рока
Песник, есејиста и писац Ђорђе Матић, уредник „Лексикона Ју митологије“ подсећа да су се Идоли појавили на заједничком албуму „Пакет аранжман“ и да су тад били најкомерцијалнија група београдског новог таласа.
После „Пакет аранжмана“ објавили су мини-лп на коме су њихове ствари биле још питкије и очекивало се да ће наставити у том смеру, али на „Одбрани“ су кренули у потпуно супротном – потпуно су се радикализовали, додаје Матић.
„Ниједан бенд код нас није толико експериментисао ни у студију, нити формом песама, ни инструментаријем, а о идејама да не говорим. Идоли су били далеко најинтелектуалнији бенд у Југославији и ту нема дилеме. Кад се погледају теме које су ту обухваћене, ту наравно има и љубавних песама, али онај радикални део кад је дошао са главним моментом, а то је композиција 'Моја си', то заиста нема преседана у нашој музици. Како је то аранжирано, како је одсвирано, како је то збуњујуће, уз текст који помера границе, ми не знамо тачно о чему се ту ради кад слушамо први пут“.
Први уплив православља у рокенрол уз андрогинију и трансродност
Занимљиво је да „Одбрана и последњи дани“ 1982. године кад је албум објављен, а и наредних неколико није проглашаван за најбољи. Требало је да прође осам година да се „прочита“ и у том смислу „Одбрана“ је на неки начин пандан Џојсовом „Уликсу“ у књижевности. Као таква, „Одбрана“ је плоча са отвореним крајем.
Занимљиво је да се јако мало писало о музици, а да се много говорило о концепту или о првом улазу православља у југословенски рокенрол, као и о апсолутном контрапункту православљу – андрогинији и трансродности, односно мешању полова и рода која се појављује у песми „Моја си“.
„Музички део плоче је суштински неиспитан и после 40 година од издавања, а то је елемент великих плоча и зато је увек на првом месту листа најбољих југословенских албума, јер увек остаје још нешто да се још 'прочита'“.
Пекићев грађански антикомунизам
Матић сматра да су православни мотиви између осталог оплеменили албум и учинили га јединственим и непоновљивим. Познато је да су Идоли били под утицајем Борислава Пекића и да је албум добио име по његовој истоименој новели и као такав могао би се сматрати првом антикомунистичком плочом у социјалистичкој Југославији.
Матић се присећа да је са 18 или 19 година кад је почео упознавати београдску интелектуалну сцену осамдесетих, којој Идоли нису припадали, запазио на „Одбрани“ утицај „тог читавог тајног Београда о ком ми у Загребу нисмо много знали“.
„Реч је о славском, грађанском Београду, који је као нека претходница ДСС-а, људи који славе славу и нису се одрекли религије… То је јако занимљиво било за југословенски рокенрол који је суштински био чисто левичарска ствар. Не режимска, али доста лева. Џони Штулић није десничар, није био ни Јајо Хоура. Идоли су донели један свет којем и јесу и нису припадали, али су га на мала врата увели на сцену и то се чинило бескрајно интересантно. И та ћирилица на насловној страни није била шокантна, она је као и читава плоча била збуњујућа“.
Шапер и Крстић – примитивни музичари у племенитом смислу
Идоли су били подељени на музичарски (Дивљан, Колар) и немузичарски део (Шапер, Крстић). Међутим, за рокенрол није потребно да будеш добар свирач, што је и основни постулат панка, сматра Матић. Тако су и Шапер и Крстић били „примитивни музичари у племенитом, модернистичком смислу“.
„Тзв. примитивни приступ је врло тешко објашњив принцип који је готово мистична ствар, кад имаш комбинацију тога и правих свирача не смеју се пустити ни једни ни други да претегну, него је то непрестани сукоб. Кроз тај сукоб су радили Идоли“.
Идоли као Пистолси и Дорси
На „Одбрани“ је најригиднији део бенда био најмузикалнији и технички најспремнији, а то је Влада Дивљан и зато су његове песме најкомуникативније, међутим, Матић сматра да је он на плочи најбољи тамо где кренуо за немузичарима или где је у сукобу са њима развијао њихове теме.
„Мислим да су ова двојица победила, поготово Шапер кога сматрам мастермајндом албума. Повукли су ове друге и зато је најмузикалнија и најнежнија песма која доноси неку врсту контратеже 'Русија', која у исто време има и ову врсту очуђености коју је доносио дуо Шапер – Крстић, а има и ту мелодиозност која није компромисна и која је другачија али је ипак дивљановска. Нит би они без њега направили такву музику нит би он без њих. Зато су то неспојиви светови и они су се морали распасти врло брзо након тога. Као Пистолси и Дорси, такви бендови не могу дуго трајати али зато остављају најбоља дела“.
„Обрана и посљедњи дани“ – једна од већих идиотарија
Рецепција „Одбране“ публике у Загребу у оно време била је фантастична а концерт Идола који је почео кађењем тамјаном у Кулушићу био је чудесан. Међутим после 40 година, мало је вероватно да ће реиздање „Одбране“ побудити интересовање код младих, сем код малобројних посвећеника којих има у свакој генерацији, оцењује саговорник Спутњика.
„Реиздање 'Одбране' је презентовано, издано и упаковано као једна плоча за људе тадашње генерације или оних који су на то закаснили али хоће да имају плочу у колекцији. Направили су од тога један историјски артефакт, који личи на онај рок за угодно старење и та ћирилица на насловној страни је сувише суптилна да би неко на то реаговао“.
Матић подсећа да је почетком деведесетих „Одбрана“ изашла на ЦД-у Хрватској, а албум је тада ијекавизиран и продавао се под именом „Обрана и посљедњи дани“ што је „једна од већих идиотарија која се догодила“.
„Одбрана“ остаје, али рокенрол нестаје
Ако се и за десет година буде бирао најбољи албум југословенског рока, „Одбрана“ ће опет бити изабрана за најбољи, сматра Матић и додаје да ће временом вредност те плоче само расти. Као један временом потврђени уметнички рад, „Одбрана“ ће остати канон југословенског рокенрола.
„Културе морају имати канон и као што ће увек у врху листа најбољих филмова бити 'Грађанин Кејн' или 'Хамлет'у драмској уметности, тако и овде морамо стварати неки континуитет, да постоји неко дело по коме ће се друга равнати. Само тако може да постоји здрава уметност и култура. Бојим се само да рокенрола неће бити, јер то је преживела форма. И ту је проблем“, закључио је Матић.
