Ко је нова председница Словеније и каква је њена веза са Србијом

Наташа Пирц Мусар (54) која је била независни кандидат, а подржале су је странке левице, али и некадашњи председници као што су Милан Кучан и Данило Турк, у предизборној кампањи говорила је да ће се залагати за људска права, владавину права и правну државу.

Међу приоритетима су јој, како је навела, четири подручја кључна за развој и социјалну повезаност у држави. То су реформе здравственог и пензионог система, климатска неутралност и обезбеђивање свеукупне безбедности у држави, наводе словеначки медији.

После победе на изборима, Пирц Мусарова нагласила је да неће бити „тиха председница“, већ да ће се њен глас чути и да ће упозоравати на „кршење људских права, када говор мржње превлада над поштовањем, када се крши устав и закони, када се руши социјална држава и демократији секу крила“.

Словеначка председница залаже се за брзи улазак земаља Западног Балкана у ЕУ, али и за наставак процеса Брдо-Бриони, за који каже да само састанци председника нису довољни.

Када је у питању унутрашња политика, Пирц Мусарова каже да као председница не би помиловала никог ко је осуђен за полне или крвне деликте (силовања или убиства), подржава право жена да слободно одлучују о рађању, као и могућност усвајања деце за истополне партнере.

Школовала се на Универзитету у Љубљани, где је завршила Правни факултет. Касније је студирала два семестра на Салфорд универзитету у Манчестеру, а докторирала је права у Бечу.

Каријеру је започела као новинарка и водитељка на Телевизији Словеније, а наставила је на ПОП ТВ, где је водила централну информативну емисију „24УР“. Новинарске тренинге прошла је и на Си-Ен-Ен-у, Скај њузу, Ројтерсу, Би-Би-Си-ју, ТВ Гранада...

Потом је кратко радила као шеф корпоративних комуникација у „Актива групи“, а онда је, на предлог тадашњег председника Јанеза Дрновшека, постала повереник за информације од јавног значаја. На тој функцији била је два мандата, а како је рекла словеначкој агенцији СТА, то јој је била омиљена функција.

Од лета 2014. године бави се адвокатуром у својој адвокатској канцеларији. Између осталих, њен клијент била је и Меланија Трамп, супруга америчког бизнисмена и каснијег председника Доналда Трампа. Меланију, која је рођена у Словенији, заступала је у тужби против појединих медија током председничке кампање у САД који су тврдили да је Трампова супруга радила као ескорт дама. Такође, штитила је лик Меланије Трамп у Словенији од комерцијалних злоупотреба које су се умножиле када је њен супруг изабран за председника.

Конкурисала је и за место генералног директора РТВ Словеније у лето 2014. Програмски савет је изабрао Пирц Мусарову, али је тај избор поништен због формалних разлога. Она је поднела тужбу која је тек три године касније решена у њену корист, када је добила 70.000 евра одштете.

У време док је била повереник, обављала је и функцију потпредседника надзорног одбора Европола, а била је и комесар за информације и председавајући те организације.

Као изасланик Савета Европе, Наташа Пирц Мусар учествовала је у припреми закона о заштити података о личности у Србији, Црној Гори и Украјини.

Била је и члан делегације ЕУ која је преговарала са САД након што је Едвард Сноуден открио да су у тој земљи злоупотребљени подаци грађана ЕУ.

Такође, једно време била је и на челу словеначког Црвеног крста.

Нова словеначка председница рођена је у Камнику, где је провела и детињство.

Удата је за бизнисмена Алеша Мусара, који се обогатио на почетку приватизације у Словенији. Имају сина Макса, студента, а тренутно живе у Радомљу.

Породица Мусар власник је Руске даче у Згорњем Гамељном код Љубљане. То је јединствени споменик културе у Словенији, коју су 1890. године изградили руски исељеници. Руска дача тренутно се користи за конференцијски туризам и организовање бројних догађаја.

Наташа Пирц Мусар била је и активна спортисткиња, некада се бавила рукометом, а данас се бави куглањем, у ком је вишеструка државна првакиња. Како је рекла, воли да вози мотор, сређује врт, сакупља фигурице сова...

Политички узор јој је некадашња председница Ирске Мери Робинсон, која је била прва жена на челу државе и учествовала је у декриминализацији хомосексуализма, легализацији контрацепције и развода...