Физичари мисле да је универзум раван. Неколико доказа указује на то: светлост која је остала од Великог праска, брзина ширења универзума на различитим локацијама и начин на који универзум „изгледа“ из различитих углова, рекли су стручњаци за „Лајв сајенс“.
Теоријски астрофизичар и професор астрофизичких наука Дејвид Спергел деценијама је истраживао облик универзума. У студији из 2003. измерио је неправилности у космичкој микроталасној позадини (ЦМБ), светлост која је преостала од Великог праска, коју је приметила Насина Вилкинсонова сонда за микроталасну анизотропију (ВМАП) и летелица Планк Европске свемирске агенције.
У овом случају, ВМАП мерења ЦМБ флуктуација указују да је универзум био и бесконачан и раван. Спергел је такође упоредио ова мерења са онима које је направила летелица Планк, што је додатно ограничавало могуће облике које би универзум могао да поприми.
„Можемо да меримо закривљеност са одређеном несигурношћу, тако да можемо са несигурношћу рећи да је закривљеност нула. Док можемо да смањујемо несигурност, само у најбољем случају ограничавамо геометрију“, рекао је Спергел.
Други разлог зашто је Спергел сигуран да је универзум раван је његово брзо ширење, које је обухваћено Хабловом константом. Пошто је универзум од настајања као компактне лопте материје прешао у ширење изванредном брзином, сво то истезање га је учинило равним, или барем што је могуће више равним.
Докази о „равноћи“ универзума се такође појављују у ономе што је познато као критична густина. На критичној густини, хипотетички универзум би био раван и на крају би престао да се шири, али тек након бесконачног времена, према Технолошком универзитету Свинбурн у Аустралији. Када би хипотетички универзум био гушћи од овога, био би закривљен попут сфере и на крају би се урушио у себе због своје гравитације – предложени феномен познат као „Велики крцкање“, пише „Лајв сајенс“.