Дело уметника који је активно стварао од двадесетих до почетка шездесетих годинa 20. века представља се кроз тематску разноврсност са посебним акцентом на међуратни период као најплоднији у његовом опусу.
Међу одабраних 50 радова, поред оних из колекције Музеја налазе се и дела из Музеја савремене уметности у Београду, Спомен-збирке Павла Бељанског, Музеја града Београда, Музејa у Смедереву, Народног музеја у Смедеревској паланци, Медија центра „Одбрана“, Библиотеке града Београда и Факултета ликовних уметности.
Изложба представља и јединствену могућност да публика погледа и она Хакманова дела која се налазе у приватном власништву.
Поставка у Народном музеју Србије груписана је у пет целина: аутопортрети, мртве природе, пејзажи, слика града и приватни простори. Идеја ауторки изложбе, кустоскиња Народног музеја Јасмине Цукић и Лидије Хам Миловановић јесте позиционирање Косте Хакмана у шири контекст актуелних југословенских и европских модернистичких стремљења, једнако као и у културне оквире епохе у којој је живео и радио, а који су на различите начине одредили његово стваралаштво.
Коста Хакман, Призори свакодневице
© Фото : Уступљено Спутњику
Последња ретроспективна изложба Косте Хакмана приређена је1988. године у Музеју савремене уметности у Београду, а његово стваралаштво последњи пут излагано у Спомен-збирци Павла Бељанског 2011. Поставка у Народном музеју Србије која траје до 15. јануара, прилика је да се дело овог изузетног уметника изнова сагледа.