НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Свемирски тунели: Да ли се једна од највећих тајни астрономије крије иза црних рупа

Космичке црвоточине, хипотетички мостови који спајају удаљене регионе у простору свемира, али и времена, могле би да буду заправо обичне црне рупе, нова је теорија научника.
Sputnik
Црвоточине су хипотетички астрономски термин, који се више налази у књигама и филмовима научне фантастике него у научним радовима. Према теоретским замислима, свемирски тунели који спајају два удаљена региона у свемиру састоје се од два „улаза“, односно две рупе у свемиру које су спојене ходником изван нормалног свемира.

Тунел кроз свемир

У филмовима и књигама научне фантастике, црвоточине се користе да кроз њих пролазе свемирски бродови, који тако скраћују време путовања између удаљених делова космоса, а често омогућавају и путовање брже од светлости. Постоје две врсте таквих пречица кроз простор-време, једна која спаја две удаљене тачке истог свемира или оне које хипотетички повезују два одвојена свемира.
За сада није доказано да оне постоје, а научници се споре да ли су теоретски могуће. Док једни тврде да јесу, али да могу да буду тек микроскопске величине, други наводе да нису могуће и да би и ако настану, морале да се спонтано уруше.
Научници са Универзитета у Софији бавили су се проучавањем могућих црвоточина и изнели нову тезу, која би могла да одгонетне бар део ове хипотетичке свемирске загонетке. Да би дошли до сазнања како би телескопи могли да виде црвоточине, развили су поједностављен модел њеног „улаза“ као магнетизованог прстена флуида и направили су различите претпоставке како би се материја понашала пре него што уђе у црвоточину.

Обрасци примећени код црних рупа

Честице заробљене у овом бесном вртлогу произвеле би моћна електромагнетна поља која би се „котрљала“ и пуцала у предвидљивим обрасцима, поларизујући сваку светлост коју емитује загрејани материјал са јасним обрасцем.
Такав образац примећен је праћењем поларизованих радио-таласа црних рупа Стрелац А* и Месје 87* (М87*)
Тичичан улаз у црвоточину, према налазима бугарских научника, тешко би могао да се разликује од поларизоване светлости коју емитује хаотични диск око црне рупе. Према тој логици, црна рупа М87* лако би могла да буде црвоточина, а заправо би и све црне рупе могле да буду „улаз“ у свемирске тунеле, пише „Лајвсајенс“.
Уколико би научници имали среће да потенцијалну црвоточину виде кроз гравитационо сочиво, могли би да препознају суптилне разлике које раздвајају црвоточине од црних рупа. За то би било потребно да се између сочива и потенцијалне црвоточине налази одговарајуће свемирско тело, које би довољно изобличило своју светлост и тако увећало мале разлике између црне рупе и црвоточине и могле би да нам покажу које црне рупе имају „задњи излаз“.
Постоји још један начин, али и он захтева велику дозу среће. Када би астрономи видели црвоточину под савршеним углом, светлост која путује преко њеног отвореног улаза према нама, додатно би се појачала, дајући нам јасно до знања да се ради о свемирском тунелу.
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
„Отпадничка“ црна рупа уочена први пут: Креће се брзином од 160.000 километара на сат
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Могу ли црне рупе да буду пречице за путовања кроз простор и време: Нови научни докази /видео/
Коментар