РЕГИОН

Зашто су се Американци унервозили због Додика

Амерички амбасадор у БиХ Мајкл Марфи, опет је изашао из дипломатских оквира са изјавама којима се меша у унутрашње ствари једне земље. И то, већ пословично, за разлику од својих претходника, чини врло, врло нервозно, како не приличи представнику једне силе.
Sputnik
Бањалучки аналитичар Анђелко Козомара тако гледа на најновије реаговање америчког амбасадора на речи председника Републике Српске Милорада Додика, да ће предложити отцепљење РС ако неко дирне у имовину Српске.
Свима већ добро познату констатацију Додик је изговорио приликом полагања заклетве, ступајући и званично на председничку функцију.
"Сецесионистичка реторика је опасна, неодговорна и антидејтонска“, навели су из америчке Амбасаде за сарајевски портал Аваз, напомињући да се управо због изјава попут те Додик налази на списку личности који су под санкцијама САД.

Нервозна реакција Марфија

Ни Додик му није остао дужан, изјавивши да није на амбасадору да одређује како неко треба да се понаша и шта да прича у сопственој кући.

„Овај нови амерички амбасадор је прешао све могуће црвене линије, ко год да их повлачи. Он на све реагује и јако, јако нервозно регује. Потпуно је изашао из оквира дипломатског бон-тона. Умешао се у искључиво унутрашње ствари једне земље, једног ентитета. Баш је нетолерантан не само према Милораду Додику, него према РС , према Србима“, каже Козомара.

Како он примећује, Марфи стално нешто прети, стално је незадовољан. Грађани у РС су, додаје, већ навикли да ће он реаговати, малтене и пре него што неко нешто каже. По његовој оцени, он је заиста непримерен амбасадор једне велике силе каква је Америка. Притом, Додикови ставови ни за кога, истиче он, не представљају никакво изненађење.
Додик Американцима смета зато што је први српски политичар који је рекао доста даљим узимањем дејтонских овлашћења Републике Српске

Додик није никог изненадио

„Што се тиче Додикових јавних иступа, он је већ познат по њима, ништа ново не говори, све понавља с времена на време, у циклусима. И о непокретној имовини РС и о заједничким институцијама и на крају крајева, о поштовању Устава, враћању надлежности и о могућности осамостаљења РС“, подсетио је наш саговорник.
Зато сматра да нема никаквог разлога да Марфи тако непримерено реагује, „недостојно велике силе и њеног дипломатског представника у БиХ“.
Козомара, међутим, не сумња да ће то тако трајати док год је Марфи амбасадор, јер је нервозна реакција његов лични печат. Лично је, каже, познавао неколико америчких амбасадора и ниједан од њих није тако иступао, мешао се у тој мери у унутрашње ствари.

Жељан популарности

Марфијев претходни Ерик Нелсон се уопште није мешао као садашњи амбасадор, напомиње он и подсећа да је један од ранијих амбасадора, Чарлс Инглиш послао највише тајних депеша, али није јавно иступао. Марфи као да је жељан популарности, да га што више телевизије снимају, новине објављују, утисак је Козомаре.
На питање, како то Марфи Додику спочитава да је његова изјава „непримерена и антидејтонска“, а не види да антидејтонско управо завлачење руке у имовину РС и на то да је Дејтон тачно прецизирао шта је чија имовина и шта је имовина ентитета, Козомара каже да је то зато што се све ради по налогу бошњачких политичара и у договору са њима.

Хтели би да развласте Републику Српску

„Они хоће да развласте РС, да је потпуно обесмисле, да остане само назив територије која се зове РС, а да тих овлашћења која је добила Дејтонским споразумом и имовине која јој по њему припада, нема. Јасно је шта они хоће. Додик њима смета зато што је први српски политичар који то не да, који је устао и рекао доста - нећете нам даље узимати овлашћења“, јасан је саговорник Спутњика.

Додик се, како истиче, успротивио тој насилној политици, пре свега, Америке и земаља квинте.
Уосталом, да нема конфликтних ситуација амерички амбасадори не би били уопште значајни, додаје наш саговорник.
Ако нема конфликта, ако нема неспоразума, шта значи неки амерички амбасадор у БиХ, која је његова функција. Никаква. И они онда намерно изазивају конфликте и тамо где их нема“, закључио је Козомара.
Коментар