ДРУШТВО

Школи „измакнута столица“: Не вреди да наставници буду службена лица ако је деци све дозвољено

Вршњачко насиље у школама проблем је кроз који скоро сви основци и средњошколци пролазе, бар као посматрачи, а све су учесталији и напади ђака на професоре. Опомене разредних старешина, психолога и укори директора више немају никакву тежину. Из тог разлога додељивање улоге службеног лица, попут полицајца, наставном кадру, делује као једино решење.
Sputnik
Иницијатива да просветни радници добију статус службеног лица обновљена је после немилих сцена из средње школе у Трстенику у којој су ђаци измакли столицу наставници, смејали се и снимали је док пада.

Професорима везане руке

Милица Миленовић, наставник социологије и председник школског одбора упознала се током своје вишегодишње праксе у раду са децом са свим досадашњим процедурама при вођењу дисциплинских поступака и њиховим мањкавостима. Она сматра да постојећи систем није довољно ефикасан, те да се цела процедура санкционисања преступника беспотребно одлаже, чиме сам поступак губи сврху.
Мислим да је проблем у систему који није добар, односно није ефикасан. Цео дисциплински поступак траје јако дуго, укључивање свих могућих стручњака, родитеља. Ту постоји пуно места где постоји замка која омогућава одуговлачење, односно незавршавање са казном и окончањем поступка
Као један од основних захтева свих просветних синдиката у протеклих двадесет година истицана је потреба да се наставном кадру додели улога, односно функција, службеног лица. Овај предлог никад није усвојен, те су професорима који раде са проблематичном децом везане руке по питању њиховог дисциплиновања.
Школа – илустрација
То је јако стар захтев, синдикалан захтев, захтев свих могућих синдиката у претходних двадесет година, али мислим да чак ни његова примена не би била ефикаснасве дотле док ми имамо овакав систем васпитања и образовања у школи, рекла је Миленовићева за Спутњик.

Системом доминира толеранција

Она истиче да у постојећем систему доминирају толеранција, права грађана, односно деце и да то аутоматски значи лишавање деце било каквих обавеза, те да су наставници у сусрету са њима беспомоћни.
Говоримо о положају детета унутар породице, шта је његово право односно које право су му родитељи нарушили, а не говоримо које обавезе оно има унутар породице, које обавезе има у школи, које обавезе има према широј друштвеној заједници. Ми нон-стоп говоримо о остварењу њихових права и они су једноставно ушушкани, уљуљкани у то осећање да је њима апсолутно све дозвољено, додаје Миленовићева за Спутњик.
Адвокат Тома Фила такође сматра да је од правних последица које би уследиле у случају напада на службено лице, односно наставника, битнија превенција. Он напомиње да деца до 14 година нису кривично одговорна, те да би ту родитељи требало да сносе одговорност, док би дете могло евентуално бити пребачено у другу школу. Што се тиче деце изнад 14 година, поступак би био другачији. Они би били подвргнути кривичној одговорности, а тип казне би зависио од тежине почињеног дела.
Суђење
Ипак, Фила се не залаже за претерано ригорозне санкције и напомиње да се ради о деци до 18 година. Он је мишљења да проблем не треба решавати након што се догоди, већ пре него што до њега уопште и дође.
Санкцијама нећете ништа урадити. Ја сам бранио грдна убиства и никада, верујте никада, човек није размишљао о томе која ће га казна стићи него да га не ухвате, да избегне, да може да се провуче. Према томе, неће санкције решити то питање, само превентива, закључује Фила.
СРБИЈА
Због насиља у школама: Позив да наставници и учитељи у Србији добију статус службених лица
Коментар