Најнеобичнија карактеристика Фобоса је тракаста површина за коју се до скоро веровало како представљају ожиљке настале након удара астероида, који је иза себе оставио кратер широк 9,7 км.
Распадање Фобоса
Нова студија, објављена почетком месеца у часопису „The Planetary Science Journal“, сугерише да би жлебови заправо могли бити резултат тога што се Фобос полако распада под утицајем Марсове интензивне гравитације.
Наиме, генерална претпоставка истраживача је била да у случајевима када се мање тело — у овом случају Фобос, приближава већем телу — у овом случају Марс, мање тело временом почне да се растеже и цепа у форми линија ка већем — што је познато и као плимна сила. Стога је логичан закључак да ће се плиме силе на сателит повећати како се буде приближавао, све док оне не постану веће од гравитације.
Остаће само прашњави прстен око Марса
У том тренутку, он ће се потпуно поцепати, а његове крхотине ће направити прашњави прстен око Марса — сличне Сатурновим.
И раније су постојале овакве теорије, међутим оне су одбачене уз образложење да је састав сателита превише мекан да би се формирале овакве бразде. Да би доказали своје тврдње истраживачи су искористили предност компјутерских симулација како би тестирали идеју о Фобсовој пахуљастој површини и доказали да се испод ње можда налази тврђи слој.
„Моделујући Фобос као објекат сачињен тврдог језгра који је прекривен кохезивним слојем, открили смо да је плимна сила могла да створи паралелне пукотине са правилним размаком“, навели су истраживачи.
Они објашњавају да уколико Фобос настави да се креће ка Марсу садашњом брзином, свој животни век би могао да заврши за неких 40 милиона година. Међутим, уколико плимне силе наставе са својим дејством, ово би могло да доведе до његовог уништења много брже.
У плану је да Јапанска свемирска агенција ЈАКСА током 2024. године покрене нову мисију и на Фобос и Деимос пошаљу своје свемирске летелице које ће имати за циљ да детаљније испитају њихове површине, пренела је „Национална географија“.