Професор Саво Марковић каже у шали за Спутњик да то што Шавничани и наредне недјеље излазе на локалне изборе и ње тако лоша чињеница, јер ће за ту варошицу сазнати читав свијет, а не само да за њу знају у Црној Гори.
Опет понављање избора у Шавнику
Марковић истовремено указује да понављање избора показује неефикасност и недораслост државе.
„Ипак то посматрам као сукоб два начела, права и правде. Према првом начелу, свако ко је уписан у бирачки списак има право да гласа, и то му гарантује Устав Црне Горе, то је једно”, навео је Марковић.
Он напомиње да, међутим, правне норме нијесу оно што је и друштвена стварност.
„Начело правичности налаже да се не дозволи тим људима да гласају. Због чега? Зато што они објективно не живе у Шавнику, нити имају икакве везе са том Општином. Они су, како се то сада популарно каже, изборни туристи. А то даље значи да Закон о избору одборника и посланика треба мијењати, јер се показало да није добар, да није дорастао времену, а можда треба мијењати и Закон о пребавилишту. На тај начин треба се тачно прописати, које је то вријеме које онај који мијења пребивалиште треба провести на новој адреси у новој Општини, да би стекао право гласа. Треба повести и рачуна о економским разлозима — да ли та особа има економске разлоге да настави живот у тој новој Општини, а не да дође да се пријави неколико дана пред гласање, гласа, а онда се одјави након тога и врати се да живи у средини гдје су његови стварни интереси”, каже Марковић за Спутњик.
Нефункционална држава
Што се тиче самог понављања избора, професор Марковић каже да као правник и легалиста може рећи да се показало да држава није функционална.
„Сви државни органи, не само они који треба да спроводе изборни процес, већ и државни органи који треба да брину о законитости, па и о кривично-правном аспекту повреде бирачког права, овог пута се показало, нијесу били дорасли ситуацији“, истиче Марковић.
Он указује и да се није могло очекивати да нова власт за двије године исправи све оно у држави у којој је партија владала у континуитету 75 година, гдје је партијска идеологија била важнија од државе, и гдје је статут политичке организације био важнији од Устава државе.
„У тој партијској држави чланска карта владајуће странке била је калауз за откључавање свих брава. Зато није било очекивано да се деси за двије године Коперникански обрт, да се промијени све у партијској држави која је тако функционисала 75 година”, констатује професор Марковић.