„У складу са чланом 3 Повеље ОДКБ, у циљу колективне заштите територијалног интегритета држава-чланица, предност се даје политичким средствима. Стога Јерменија предлаже да се одлуком Савета за колективну безбедност ОДКБ убрза неопходан политичко-дипломатски рад са азербејџанском страном у циљу моменталног и безусловног повлачења азербејџанских трупа са суверене територије Јерменије на првобитне положаје на којима су се налазиле 11. маја 2021. године“, рекао је Пашињан на седници Савета за колективну безбедност ОДКБ.
Како је оценио, неусвајање поменуте одлуке може значити не само да ОДКБ одустаје од савезничких односа, него је Азербејџан може тумачити као да је „ОДКБ дао зелено светло за даљу агресију против Јерменије“.
„Стога сматрам да нацрт 'Декларације Савета за колективну безбедност ОДКБ и о заједничким мерама за пружање помоћи Јерменији' који је поднет на потписивање није довршен и да, уз све дужно поштовање, нисам спреман да потпишем та документа у овом облику“, рекао је Пашињан.
Самит ОДКБ одржава се данас у Јеревану. Њему присуствује и руски председник Владимир Путин.
Чланице ОДКБ су Јерменија, Белорусија, Казахстан, Киргизија, Русија и Таџикистан.
Сукоб у Нагорно-Карабаху
Крајем септембра 2020. у Нагорно Карабаху обновљена су борбена дејства која су била наставак дугогодишњег сукоба и у коме је страдало много цивила. Баку и Јереван међусобно су се оптуживале за избијање сукоба. Стране су неколико пута покушавале да постигну примирје, али је успешан био покушај постигну 10. новембра. Лидери Русије, Азербејџана и Јерменије, Владимир Путин, Илхам Алијев и Никол Пашињан, потписали су тада заједничку изјаву о потпуном прекиду борбених дејстава у Нагорно-Карабаху.
Међутим, 3. августа 2022. дошло је до нове рунде напетости. Министарство одбране Русије саопштило је да су азербејџанске оружане снаге прекршиле примирје у зони сукоба, у области висоравни Сарибаба. До последње озбиљније ескалације дошло је у ноћи 13. септембра.
У новембру је у Сочију одржан трилатерални састанак лидера Русије, Јерменије и Азербејџана на коме је разговарано о решавању ситуације у Нагорно-Карабаху.
Договорено је да се стране уздрже од употребе силе или претње њеном употребом, разговарају и решавају сва проблематична питања искључиво на основу међусобног признавања суверенитета, територијалног интегритета и неповредивости граница у складу са Повељом УН и Декларацијом из Алма Ате из 1991. године.