Катар 2022

Све је почело када је срце победило технику – „тамо далеко“ пре 92 године

Сунце излази на истоку. Тако је од света, века, можда и пре тога. Кад је реч о фудбалу, Бразилци су током историје најчешће на све четири стране света сијали попут звезде Данице, излазили су на терен као фаворити, напуштали га са звањем победника.
Sputnik
Дешавало се, мада ретко, да се од њихових ривала очекује јак отпор „селесау“, по који реми, тек понекад победа. Никако шокантна.
Ни тог 14. јулског дана 1930. у Монтевидеу се, заиста, није десило изненађење.
Беше то сензација!
За Спутњик пише Драган Стојић, публициста и истраживач у области спорта и политичке историје. Фотографије уступио Небојша Јаковљевић, аутор капиталног дела Фудбалска такмичења Јужних Словена 1873.-1941.
Да би у Атланском океану, који је из далека, с „пете“ трибине, све посматрао, добили навијача више, Југословени су на утакмицу првог Светског првенства у фудбалу, дебитантској на Мондијалима за нашу дружину, истрчали у, тада традиционалним, плавим дресовима, док су Јужноамериканци свом премијерном мечу на најзначајнијем такмичењу, носећи кошуље зелене боје, „удахнули“ мирис Амазоније. Баш еколошки.
Нађено је место и за фудбалску географију. Београдски кварт насупрот великим градовима.
Због састава репрезентације, „скоцканој“ углавном од играча из београдских клубова, државни тим југо – монархије прозван је „Палилула“. Насупрот њима фудбалери из Сао Паула, Рија, Баије...
Бразил са уљезима у својим редовима – двојица Европљана, од небелаца, данас непојмљиво кад су „кариоке“ у питању, само један.
Успут, један од њих, у ствари наш – Бенаковић - иначе Буњевац, одбија да се супротстави „орловима“. Ако, ако, ионако издајника кроз целу историју имамо на претек.
Југославија и Бразил, Уругвај 1930
Бразилци су извели почетни ударац, али су Југословени задали завршни.
Између те две констатације – игра.
Иако се очекивало да Бразилци демонстрирају пас – игру, то су чинили наши репрезентативци, тако да је рођена дилема – јесу ли Милутинац и компанија европски Бразилци, како су касније називали национални тим Југославије, или бразилски Европљани?
И једно и друго, изгледа. Потврда стиже у првом делу уводног полувремена.
Пошто је уругвајски судија Техада, мада се помиње да је у питању Чилеанац, отпочетка толерисао грубу игру ривала – онако комшијски, да се не замери - казну је одрезао човек с другог континента.
Тандем Марјановић – Тирнанић учествује у акцији, нажалост, гол не могу постићи двојица играча истовремено, па се дует цепа попут атома, Тирке дрибла бразилског дефанзивца, шутира са 12 метара изнад голмана Монтеира и остварује двоструки ефекат. Доноси предност Југославији, смирује нашој селекцији ненаклоњене навијаче. И да је, како су пренели други извори, стрелац шутирао испод голмана, самбу би на стадиону Парк Сентрал свакако заменило ужичко коло.
Југославија и Бразил, Уругвај 1930
У наставку меча наш фудбалски брод пловио је мирније него онај којим су репрезенти државе Карађорђевића стигли у Уругвај. С друге стране, потомцима Педра првог ни „пајпер“ Мистер Ноа не би помогао да прелете сјајну одбрану у плавим дресовима, предвођену играчем утакмице – Милутином Ивковићем Милутинцем .
Уколико им је то случајно успевало, гол – линију иза леђа чувара мреже Милована Јакшића лопта у првом полувремену не прелази . Јакша бриљантан!
Зато су Југословени везли уругвајски вез.
Међу изабраницима селектора Бошка Симоновића био је бек по презимену, голгетер по спретности.
Иван Ивица Бек, интернационалац у француском Сетеу, погађа (волејем) с 11 – 12 метара за 2:0, а српска неслога добија нову епизоду – нема сагласности о имену асистента. Ђорђе Вујадиновић или Благоје Моша Марјановић?
Оно битније, наставак двобоја протиче у атацима „плавих“.
У главној улози опет Бек.
Потомак Немаца, Зоран Радмиловић у копачкама, не глуми већ даје срце за Југославију, али делиоци правде то не схватају, па се деле – арбитар Техада признаје гол постигнут резантним ударцем из трка, његов помоћник сигнализира недозвољену позицију.
Исход: Беку погодак мање, Моши минус асистенција.
Одахнули су Бразилци, њима наклоњена публика такође, богами и часовник, јер је пет минута након ове ситуације уследио одлазак на одмор између два четрдесетпетоминутна периода игре .
Југославија и Бразил, Уругвај 1930
Друго полувреме, помало другачија и прича, само је стил остао исти.
Све су чинили Бразилци да се приближе макар нерешеном исходу. Играли су превише агресивно, декадентно, показали касније незамисливе карактеристике. Но, циљ је оправдао средство. Донекле.
Мало по истеку првог часа сусрета пробијају одбрамбени зид наше репрезентације и Жоао Прего Прегињо приближава селекцију највеће јужноамеричке државе на гол заостатка – 1:2.
Како се утакмица ближила крају, тако је све личило на почетак. На време пре старта меча, тачније речено.
Сви су очекивали анулирање нашег вођства, свакако и преокрет, нико није да ће се латиноамеричка публика сврстати на страну „орлова“, мада су навијачи из Европе то чинили током већег дела сусрета. Успостављена је веза, у неку руку надокнађени пропусти у везном реду Југославије, који је подбацио. Да је уследио пораз, сви би прокоментарисали – „баш без везе“.
Јуришали су Бразилци ка Јакшићу, али је и време чинило исто. Цурило је брже него песак са Копакабане кроз дечју шачицу. Незаустављиво!
Повреда и принудни излазак из игре Бранислава Банета Секулића дали су наду „селесау“, но, под „подвлачењу црте“ су били безнадежни.
Југославија и Бразил, Уругвај 1930
Победи Југославије радовали су се сви, као новорођенчету. Чак си у аустријски новинари заборавили на Гаврила Принципа, пошто су их његови сународници држећи се фудбалских принципа „натерали“ да признају величину тријумфа мрског им непријатеља.
А, не заборавимо, и они су наше претке учили „лоптању“!
Честитала су и браћа Хрвати. Шта су друго могли?
Југословени су у Монтевидео донети ветром ФИФА, а однети са игралишта на рукама наших исељеника.
Незаборавно!
Медаља српских фудбалера из Уругваја 1930. године
Катар 2022
ЕКСКЛУЗИВНО Рамбо за Спутњик из Дохе: Бразил размишља о поразима Аргентине и Немачке
Катар 2022
Мундијал, 5. дан – Не баш успешан посао Орлова, утисак квари и победа Швајцараца
Коментар