Америчко врховно божанство у Србији: Црни петак и мрак у новчаницима

То за Спутњик каже секретар Удружења за трговину Привредне коморе Србије (ПКС) Жарко Малиновић.

Није наш празник

Историја тог америчког празника купохоличара који је првог петка после америчког празника Дана захвалности нудио робу по знатним снижењима рачуна се од 1952. Године. Малиновић за Спутњик објашњава да распродаја робе и утркивање трговаца у понуди што већих снижења цена уместо бриге за обичног човека има сасвим рационално објашњење. Требало је да се трговци реше залиха пред крај године и припреме за следећи талас велике потрошње – Божић.

Нормално је, каже, да са доласком глобалних ланаца такво нешто буде покренуто и на нашем тржишту, али ми наравно немамо залихе на том нивоу, да би те акције биле као на западу. Нема сумње, ипак, да и код нас тај Црни петак даје надпросечан резултат у односу на неки обични петак, па промет појединих артикала може да буде увећан и до 30 одсто.

Важна и психологија потрошача

Ове године без хистерије купохоличара на Црни петак

На питање шта се може очекивати у садашњим околностима високе инфлације и неизвесности коју доноси ратни сукоб у Украјини – да ли ће се људи баш због тога определити да пазаре јефтиније или ће новац чувати за црне дане, наш саговорник каже да је то комплексно, јер се у све мора укључити и психологија потрошача. Од значаја за понашање потрошача је, додаје он, и чињеница да је економија у нашој земљи стабилна.

„Уз све глобалне изазове који постоје, и уз инфлацију која се пренела код нас, уз енергетску кризу на глобалном нивоу, ви ћете ипак видети да је рекордан број Срба отпутовао у Катар на светско првенство у фудбалу. Процене су да је чак више људи отишло кроз аранжмане из Србије у Катар него што је својевремено отишло на првенство у Немачку, где је то било много повољније“, илуструје Малиновић колико је незахвално прогнозирати како ће проћи овај Црни петак, да ли ће људи више куповати или штедети у кризној ситуацији.

Као и свака новотарија

Подсећа, такође, да су туристички аранжмани у протеклој сезони букнули, па се ова сезона сматра једном од најповољнијих година, чак се пореди са оним периодом од пре пандемије ковида.

На питање да ли се распродаја робе којом амерички трговци отварају сезону божићне куповине, коме су маркетиншки стручњаци наденули звучно име, озбиљно запатио и код нас, наш саговорник каже да је то у некој мери у којој се запати свака новотарија са које год стране долази.

„У ери глобалних медија и друштвених мрежа се такве акције и различити обичаји лакше примају код потрошача. Индустрија се труди да прати тај талас, тако да ми можемо да говоримо да та акција у маркетиншком и комуникационом смислу постоји, да даје одређене резултате, али никако не можемо да говоримо да је она толико присутна да имамо такву потрошачку хистерију коју можемо да видимо на улицама САД“, оцена је секретара Удружења за трговину Привредне коморе Србије.

У Србији и даље новогодишња еуфорија

Ред пред касом не много дужи него обичног петка

Он каже да бројеви говоре да је код нас 30. децембар кључни датум у трговини, јер је наша традиција таква да су код нас најважнији новогодишњи поклони и та традиција је јача и од куповине поклона за Божић.

Малиновић напомиње да је приметно да је у односу на прошлу годину присутност комуникација по питању Црног петка смањена. Какав ће бити резултат видећемо, али не видим толику маркетиншку хистерију коју смо имали рецимо прошле године на нашем тржишту, која се сматрала постковид годином када су људи желели да надокнаде оно што нису могли у време када је епидемија била на врхунцу, напомиње наш саговорник.

Мања кампања за Црни петак

Малиновић и објашњава зашто је ове године кампања уочи Црног петка ипак мање присутна:

„Верујем да је то тако зато што већина трговаца сматра да је важније припремити се за новогодишњи период када се највише доносе одлуке о куповини и када су потрошачи прилично импулсивни, као да сутра не постоји. Чињеница је да ће то трговцима донети јасан резултат због чега радије спремају капацитете за тај период него за ову акцију која је део глобалног тренда, али није део нашег наслеђа“.