Мумификација у древном Египту није спровођена да би се тело сачувало након смрти, известили су у истраживачи са Универзитета у Манчестеру, преноси портал „Лајв сајенс.
Истраживања су утврдила да је ова заблуда почела са истраживачима у британском викторијанском периоду (1837-1901), који су погрешно претпоставили да су стари Египћани своје мртве чували на исти начин на који су чували рибу: сољу.
„Идеја је била да рибу сачувате за јело у неком будућем времену, па су претпоставили да је оно што се ради са људским телом исто као и лечење рибе“, објаснио је Кембел Прајс, кустос Египта и Судана у музеју.
Међутим, Египћани су у овим процесима углавном користили различите слане супстанце. Кључни састојак мумификације био је натрон, природни минерал обилнији у коритима језера у близини Нила који се такође користио у храмским ритуалима за прочишћавање.
Још један од њих, тамјан, који се на староегипатском назива сенетјер, што буквално значи „учинити божанским“, обично се повезује са мумијама.
„Када палите тамјан у храму, то је прикладно јер је то кућа бога и чини простор божанским. Али када користите смоле тамјана на телу, чините тело божанским и божанско биће. Не морате га нужно чувати“, додао је Прајс.
Кустос Манчестерског музеја на Универзитету у Манчестеру нагласио је да „биомедицинска опсесија која је израсла из викторијанских идеја о потреби за вашим комплетним телом у загробном животу није помогла“.
„Ово је укључивало уклањање унутрашњих органа. Мислим да ово заправо има мало дубље значење [...] и у суштини се ради о претварању тела у божанску статуу, јер је мртва особа преображена“, резимирао је он.
Тим научника планира да открије нова сазнања на изложби под називом Златне мумије Египта, која ће бити отворена у изложбеној соби музеја у фебруару 2023.