У програму су учествовали ауторка монографије Зорица Хаџић, академик Матија Бећковић, Оља Бећковић, Борис Миљковић, син Душка Радовића – Милош Радовић и Бранислава Милунов. Специјални гости вечери били су Бисера Велетанлић и Васил Хаџиманов који су на почетку извели композицију „Никад више“.
Васил Хаџиманов и Бисера Велетанлић на прослави 100. рођендана Душка Радовића.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Славимо прву Душкову стогодишњицу
Душков најбољи пријатељ академик Матија Бећковић, рођен истог дана кад и Радовић честитао је „свима нама 100. рођендан Душана Радовића“ и додао је да је с њим заједно славио тај рођендан, „тако да смо били нека врста вршњака и близанаца“.
„Ево већ 40 година ја тај рођендан славим сам. Али он је са мном. За тих 40 година он није био ниједног дана мртав нит је умрло иједно његово слово. Оно је живље данас него што је било пре 40 година и ми сада славимо само прву његову стогодишњицу, а тих стогодишњица ће бити у недоглед“.
„Београде, добро јутро“ – будалаштина
Бећковић и данас мисли да је била „будалаштина“ одлука Душка Радовића да почне водити емисију „Београде, добро јутро“.
Обележавање стогодишњице рођења Душка Радовића у Малом позоришту „Душко Радовић“ у Београду.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Кад ми је рекао да ће радити то у седам ујутро, на Радију 'Студио Б' који је имао домет до првог потока, мислио сам да не постоји нико ко би устао у седам сати да би слушао две-три реченице које је он на једвите јаде измозгао то јутро. Међутим, настао је пожар и тај пожар се није угасио до данашњег дана“.
Изазивао завист код „хероја бифеа“
Према Бећковићу, Душан Радовић је изазивао завист код „наших хероја који бриљирају по разним бифеима“ и онда су се одједном почели сусретати по тим бифеима са реченицама Душка Радовића, што то их је убијало.
„Па је један од тих хероја наших кафана насрнуо на Душка преда мном. Пошто је он отишао, Душко је нашао за сходно да ми каже: Хоћу да знаш да у мом животу нема ништа да сам сакрио од тебе. То је једна од најлепших реченица које сам чуо и он је то морао да изговори, мада сам ја то знао и да није рекао“, истако је Бећковић.
Оштар према „улепшавању биографије“
Према ауторки монографије „100 година Душка Радовића Зорици Хаџић, која предаје српску књижевност 19. века у Новом Саду интересантна је интимна преписка која открива непозната лица Душана Радовића као оца, сина и брата, али и онај љути Душан Радовић који је знао брзо и хитро да реагује.
Љубивоје Ршумовић на обележавању 100 година Душка Радовића.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Радовић је често писао „отворена писма“, знао је да реагује кад прочита нешто што је лаж, лажно представљање и онда је реаговао у „Писмима читалаца“. Био је врло оштар у тим полемикама, јер није волео кад се неко лажно представља и улепшава своју биографију.
Бољи дечји песник од Змаја
Хаџићева је нагласила да је направила књигу онако како је мислила да би Душан Радовић волео и онако како доживљава Душана Радовића. На књизи су радили они које је Душан Радовић волео и они који су га волели, и Хаџићева „као књижевни историчар који није имао прилике да упозна Душана Радовића али има љубав за његово дело“.
„Колега који предаје књижевност за децу питао ме за ову књигу и рекао да је заинтересован да је представи студентима. Ја, на пример, кад говорим са студентима о Јовану Јовановићу Змају обавезно поменем Душана Радовића али не само на фону књижевности за децу. Мислим да су те везе између Змаја и Душана Радовића много дубље и рекла бих да је Душан Радовић бољи песник од Змаја, кад је реч о књижевности за децу“, закључила је Зорица Хаџић.