Како преноси портал Зелена учионица, професорка физике је планирала испитивање ученика, али...
„Кад сам стигла на час, схватила сам да од испитивања нема ништа. На брзину сам склопила питања, а деца су се одушевила. Сви до једног су помно пратили утакмицу и покушавали да дају одговоре, истражујући у својим уџбеницима и на интернету. Нисам желела да их пустим да само гледају утакмицу, кад знам да сам то могла да искористим да уједно и науче и утврде знање“, навела је Татјана.
А баш на оваквим часовима и у оваквим приликама се најбољи и препознају. Татјана је на пројектору изнад табле пустила утакмицу, а на табли исписала питања на која су ђаци током меча заједно одговарали. Који наш играч има највећу брзину и колико она износи? Из димензија фудбалског терена, израчунај површину. Одреди средњу густину фудбалске лопте.
„Ово нису тешка питања, али у овом дану она и не треба да буду тешка, већ да их мотивишу да истраже одговоре. Спортови имају много простора, да се деца заинтересују и да науче нешто. Из физике, из хемије (допинг, исхрана, опште здравље спортиста кроз њихове лабораторијске анализе), анатомија спортисте, примарна грађа фудбалера, статистика и анализа игре (математика), и наравно правила игре и анализа утакмица са наставником физичког васпитања. Ето, тако ја то гледам“, каже професорка и додаје да је други час имала у другом одељењу, где су ђаци били једнако будни и заинтересовани.