Једини меч пре Мундијала у Катару, САД и Иран одиграли су 1998. године у Француској када су владале несугласице те две земље.
Утакмица је одржана у изразито напетом политичком контексту, али су фудбалери показали колико је спорт важан јер су на терен изашли као пријатељи, иако су њихове земље прекинуле дипломатске односе.
После 24 године две репрезентације поново су се среле у Катару, а овога пута славила је Америка и оставила Иранце у сузама.
Међутим, поново су Американци одреаговали на дирљив начин јер су пришли противницима и тешили их.
Уплакани Иранци попадали су на траву од туге и умора, а Американци су туговали заједно са њима иако су имали разлога за славље.
Саид Езатолхи, један од репрезентативаца Ирана пао је на земљу и заплакао, а пришао му је Џош Сарџент, да би му се придружили и саиграчи Бренден Аронсон, Диандре Једлин и Тимоти Веа.
„Мислим да је ово више од фудбала. САД и Иран имали су толико проблема политички, и само сам желео да покажем да смо сви људска бића и да волимо једни друге. Желео сам да ширим мир и љубав, да му покажем да га волим као брата и на исти начин као људе са којима сам одрастао, иако долазимо из различитих друштвених прилика и иако смо различито одрасли“, емотиван је био Веа.
Аронсон је такође осетио потребу да утеши Иранца.
„Тешко је. Уложио је срце и душу, одиграо сјајно, и тешко је то видети као колега фудбалер. Људски је пробати да га утешим“, истакао је Аронсон.
► Недавно је гост емисије Миљанов корнер био новинар Небојша Петровић који је говорио о Светском првенству.