„Напасник успоставља са дететом пријатељски однос, проверавајући ризик од разоткривања њихових разговора. Затим уводи сексуализовану тематику и добија од детета слике или радње еротског или порнографског карактера, или се чак догоди и стваран сусрет“, испричала је професорка МГППУ, руководилац лабораторије за психологију дечијег и адолесцентског узраста НМИЦ ПН Јелена Дозорцева.
„Брижљиво и љубазно понашање сајбер-грумера жртве су често дочекивале с радошћу, у половини случајева сматрајући их својим пријатељем или романтичним партнером. Део девојчица је одржавао контакт, јер их је занимала тема односа међу половима. Проживљено искуство у 60 одсто случајева оцењивано је као трауматско“, нагласила је Дозорцева.
„Нажалост, родитељи некада сами доведу децу у рањив положај, објављујући њихове слике на интернету и склапају сумњива виртуелна познанства. Они морају бити свеснији последица оваквих дејстава. Школски педагози и психолози морају да обраћају више пажње на нестандардну децу и адолесценте који се ‘не уклапају’ у уобичајено дружење са вршњацима и који се тешко адаптирају и имају недостатак позитивне пажње“, оценила је Дозорцева.