Степијева контра: Недисциплина и Србија „зелена“ за Мундијал

Победили су нас, надиграли, поразили и послали кући са Светског првенства после групне фазе.

Много тактичке недисциплине у нашим редовима. Ако само погледамо онај њихов изједначујући гол за 2:2, где петорица наших играча иду на једног фудбалера Швајцарске са лоптом, а остали сви слободни да може да се одигра где хоће и како хоће. Тотално сулудо и погрешно.

Све оно што се дешавало пре првенства где је Пикси ћутао и није рекао да му је осам играча повређено, сада му се обило о главу. Прво његово учествовање на једном великом такмичењу као тренер, селектор, могао је да види како је тешко опоравити играче.

Пикси није пронашао тим и ту је сам крив! Сигурно да су Костић и Живковић добра крила, али позади их нема. Дувала је промаја у дефанзиви – рупа колико год хоћете.

Ми имамо тојицу играча на средин који су стварно квалитетни, али код тог другог гола Швајцарске да њих тројица и још двојица из одбране иду сви на једног противничког фудбалера, то још нисам видео. Ма, да нико не погледа ни лево, ни десно.

Офанзивна игра са таква два центарфора – Митровићем и Влаховићем, није је било. Не заборављам и вероватно никада и нећу ону чувену речницу Миљана Миљанића: „Ко нема игру, тај не може да добије утакмицу“. Е то описује Србију из меча са Швајцарском.
Пикси није упознао све стране овог тима. Оно што је у нашој бити је да са најбољима можемо да пружимо најгоре, а са слабијима можемо да будемо још слабији.

Сад можемо да констатујемо да оно што су обећавали Пикси и Орлови, играћемо офанзивно, ми имамо велике шансе на Мундијалу јер смо феноменално одрадили квалификације, да се догодило потпуно супротно.

Светско првенство је један ниво изнад и ту смо још увек зелени и имамо доста да радимо, напредујемо, учимо.

И тактички би Пикси морао да нађе неког тренера који би одрадио ову дефанзиву са тим одбрамбеним играчима у формацији са тројицом позади, ако већ преферира ту игру.

Погледајмо како су Швајцарци држали своја места током читавог досадашњег тока турнира, играли су савршено, а код нас недисциплина која се видела у многим сегментима.

Када смо имали лопту у поседу, више од 90 одсто тих лопти је играла задња линија и тројица на средини терена, а када дођемо до на 30 метара од гола ривала, е онда више нисмо имали идеје где, шта и како.

Голове које смо дали Швајцарцима се ретко виђају Тадићев центаршут и интуиција Митровића могу да конкуришу за наш гол године, месеца, гол за сва времена, док је Влаховић једна енигма.

Пише на друштвеним мрежама да је спреман, док селектор прича супротвно. Онда га нема против Камеруна, не стави га Пикси, па се појави против Швајцарске, постигне гол и буде рано замењен. Да ли су се посвађали или нису, који је разлог таквог епилога и његовог учинка на Мундијалу, то ћемо можда сазнати једног дана.

Почеле су да круже приче око тога да ли би Пикси требало да поднесе оставку. Многи су већ то учинили који су са својим селекцијама очекивали да остваре успех, а забележили су неуспех.

Селектор би по повратку у Србију требало да се огласи и да каже како и шта даље. Читам овде у Немачкој, да је председник ФС Немачке заказао за идућу недељу хитан састанак и анализу, не само неуспеха у Катару, већ и у Русији пре четири године, када „панцери“ такође нису изашли из групе. Не желе да чекују наредна два месеца, већ ће одмах састанчити и видети како даље. Тако функционишу озбиљни Савези и репрезентације. Флик није поднео оставку и не жели то да учини, осим уколико га не смене, јер има важећи уговор до 2024. године, а код нас у Србији, ми немамо ни председника Савеза.

Под великим притиском је и Оливер Бироф који је директор националног тима и ту је већ 16 година. Немци хоће стратегију да се што боље спреме за Европско првенство које ће код њих бити одржано 2024. године.

А шта је са нама? То ћемо тек да видимо. Сигурно да је велики минус за Пиксија резултат који смо остварили на Мундијалу у Катару. Почео је на крају да убацује све и свашта и ко може и ко не може. Убацио је неке играче не знам из ког разлога, можда да му не би пребацили што их је повео, а није их увео. То као тренер никада нисам радио!

Селектор Стојковић није уиграо овај тим откако су квалификације прошле. Само један уигран тим који има игру је могао да прође у наредну рунду и да се нада да ће нешто да направи на Мундијалу.

Ми на свим мечевима после 62. минута практично више не постојимо. Да л' је то физички пад или тактички више није ни битно. Суштина је да је на зас такмичење готово.

Окрећемо се припремама за квалификације за Европско првенство, где нас није било 24 године и што је императив да се пласирамо.

Да поменем и ове поразе фаворита у трећем колу, почев од Француза, преко Шпаније, Португалије и на крају Бразила. Светско првенство је једно од најтежих такмичења и кад год је неко осигурао пласман у наредну рунду, он даје шансу другима и не интересује га превише резлтат. Не занима га да ли је то спортски или није. Сви они су тактички одрадили да се екипа одмори и што боље спреми за наредни изазов, јер имате јако мало времена и простора да припремите играче, а тек следи оно право – осмина финала, четвртфинале, полуфинале и наравно финале.

Србија није имала дисциплину, а изгубили су је донекле и Немци који су били синоним за то, па смо све увек угледали на њих. Сада ни код њих те ствари нису биле на највишем нивоу, а нама остаје да уживамо у остатку турнира.

Одлуку да се организација повери арапској земљи су многи критиковали, али за сада их Катар све демантује једном врхунском представом и пуним трибинама, одлином атмосфером. Коначно можемо да видимо родитеље са децом на трибинама јер нема алкохола и све протиче у знаку фудбала, што је за сјајно.