Светско првенство у фудбалу је увек један од најподстицајнијих догађаја за књижевност јер увек проради жеља за описивањем драматичних тренутака. Због тога, фудбал пре свега, а потом и остали спортови привлаче тако много писаца, сматра Журић који често пише о фудбалу.
„Рекао бих да сваке четири године књижевност много добија зато што је то једна прилика да много тога видиш и покупиш као једну врсту искуства а да не мораш много да се мучиш. Односно да читаш, идеш да нешто гледаш или слушаш неке приче, него укључиш ТВ и гледаш четири утакмице дневно, што дође ко једна добра збирка прича“, каже Журић за „Орбиту културе“.
Драган Стојковић Пикси: Велики играч – импулсиван селектор
Драган Стојковић Пикси је импулсиван човек и управо је онакав тренер какав је био и фудбалер. Кад је лопта у питању био је један од најсмиренијих играча и елеганција с којом је играо тешко је описива. С друге стране је био импулсиван, оцењује Журић.
Сећа се да је на некој „безвезној утакмици југословенске прве лиге“ кад је Звезда водила 3:1, а Пикси није одиграо добро, кад су мангупи са севера почели да му добацују, он је прескочио рекламе у сред утакмице и почео с њима да се свађа.
„Тако и сад изгледа да је он у једном тренутку реаговао на пиксијевски начин. Не треба заборавити да је он одбио да шутира пенал против свог најдражег клуба у најважнијој утакмици у својој каријери, што су врло важне ствари кад говоримо о менталном склопу једне такве спортске личности“.
Монтипајтоновско понашање – усуд великих играча као селектора
Судбина Драгана Стојковића поклопила се са усудом великих играча и тренера кад постану селектори наше репрезентације и онда они почну да се монтипајтоновски понашају кад доспеју на Светско првенство.
Према његовим речима, „понашају се прилично луцкасто, као да се у њих угради неки чип“ и то сада ради и Пикси, али било би добро, без обзира на резултате, да он остане селектор јер тиме бисмо добили нешто што дуго немамо у било чему, а то је континуитет.
„Да оставимо човека који је у стању да мотивише играче и натера их да играју онако како он воли. Важно је да буде селектор онолико дуго колико је тренирао Нагоју, да остане нека два циклуса јер онда бисмо могли да се надамо нечему. Сад иду квалификације за Европско првенство на коме ми нисмо били у овом новом веку, па да видимо како ћемо тамо да прођемо“.
Жене фудбалера као звезде првенства
Журић који је уочи првенства написао да се плаши да би „најважнија споредна ствар на свету могла постати „сурови, строго контролисани гладијаторски посао“, каже да се до сада то није десило. С друге стране, не види неког новог чаробњака у копачкама, попут Пелеа, Марадоне или Јохана Кројфа на актуелном првенству.
Изгледа да је до сада највише похвала добио хрватски одбрамбени играч, односно „бранич како они кажу“ Гвардиол, а чим је одбрамбени играч најзапаженији то већ мало доводи у сумњу квалитет тог првенства.
„Не постоје више фудбалери као личности. Можда ће пре звезда бити нека супруга фудбалера, или супруг фудбалера, или ће се причати о нечем што је фудбалер урадио изван терена него о неком његовом дриблингу или волеју“.