Закон о смањењу инфлације, који у САД ступа на снагу 1. јануара, предвиђа 370 милијарди долара вредне повластице за такозвану зелену транзицију, односно субвенционисање производње у области нових, зелених технологија.
У тренутку када Европа четворструко скупље плаћа амерички утечњени гас у односу на цену у САД пошто се на наговор Вашингтона одрекла знатно јефтинијих руских енергената, у Бриселу су тај закон многи видели као намеру најближег савезника да профитира на европским слабостима. Покушај француског председника Емануела Макрона да посетом Америци ових дана убеди председника Џозефа Бајдена да европске компаније добију иста права као мексичке и канадске и не буду дискриминисане, судећи по реакцији Брисела, није успео.
Одговор ЕУ на протекционистичке мере САД
Одмах по завршеној посети, упркос Бајденовом неодређеном наговештају да би неких поправки у том закону могло да буде, огласила се председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Она је најавила да ће ЕУ донети мере попут америчких које би довеле до “уравнотежења” и исправиле поремећаје на тржишту изазване великим америчким субвенцијама.
И сама свесна да државе ЕУ које су високо задужене имају врло мали маневарски простор у буџетима да помажу своја подузећа, она је истакла да се Комисија заузима за “заједнички одговор” са појачаним финансирањем на нивоу ЕУ.
Уз високу инфлацију и у нестабилној ситуацији у садашњим глобалним околностима када су привреде земаља на прагу рецесије, какве мере ЕУ уопште може да предузме?
Најважнији је контекст
Павловић за Спутњик истиче да ствари, пре свега, треба сагледати у ширем контексту.
Амерички закон о инфлацији прети покретањем трговинског рата између Европске уније и САД
CC0 / Pixabay /
„Читава та теза о новим, зеленим технологијама као осноба будућег развоја такозваног колективног запада заснива се на две премисе. Једна је да ће се та технологија масовно куповати у свету, а друга је да ће кључни произвођачи бити западне земље, ако не и једини. Ништа од те две премисе се тренутно не остварује“, примећује наш саговорник.
Другим речима, објашљава он, масовна куповина је немогућа јер су за њу потребна огромна средства која друге државе немају због чега би требало да добију огромне кредите од тих истих западних земаља да би куповали њихову технологију. Са дуге стране, како додаје, далеко је од тога да су западне земље у некој огромној доминацији у производњи те зелене технологије.
У ситуацији када нису ни једини произвођачи, нити искључиво покривају постојеће светско тржиште, нити то светско тржиште расте, онда у овом случају ЕУ и Америка морају једни другима да спречавају продају на домаћим тржиштима. Због тога је Америка прва повукла тај потез и донела закон којим субвенционише домаћу привреду.
Да уграбе стартну предност за себе
„Онда ЕУ у контри, такође, нема други потез него да уведе протекционистичке мере на свом тржишту. Уместо да освајају трећа тржишта, они се у први мах баве тиме да затварају своја тржишта не би ли омогућили својим компанијама да имају велику стартну предност у будућој конкуренцији. Зато не чуди да су им интереси потпуно супротстављени и тешко је замислити неку политичку раван на којој би се тако супротстављени интереси могли усгаласити“, истиче овај консултант.
Он примећује да ван те идеје – ми одређујемо, ми имамо монопол над технологијама и онда кроз ту екстра цену заправо пљачкамо остатак света - нико од њих нема никакву другу идеју сопственог развоја.
На најаву ЕУ о доношењу њених протекционистичких мера каже да је то могуће, али и указује на последице.
Финансије рак рана ЕУ
Америчке субвенције домаћим произвођачима зелених технологија ће европске компаније учинити неконкурентним
© AP Photo / Richard Vogel
„Може она да предузме неку врсту протекционизма, али то ће само продубити сукоб са Америком. Рак рана европског привредног система су финансије, управо оно где Америка може да доминира и да веома дестабилизује финансије Евроспке уније. Они у привредном смислу могу да парирају, али је питање следећег потеза у том такорећи трговинском рату међусобним протекционизмима Америке и ЕУ“, каже Павловић.
Он, при том, указује на најновију вест из Кине у којој је тамошњи аутомобилски гигант БИД претекао Фолксваген на листи најпродаванијих и то продајом електирчног аутомобила. То је, како истиче, илустративан пример зашто је идеја колективног запада да ће само они имати нове технологије потпуна илузија и погрешна премиса.
Уз то, БИД планира снажнији ангажман у Европи, где ће понудити врло конкурентне моделе, а у понуди је чак пет модела тог бренда.
Док се двоје свађајау...
Павловић подсећа да Кина ову годину завршава као други највећи произвођач електричних аутомобила на свету.
„Занимљиво је да највећа кинеска државна фабрика истовремено има сарадњу у производњи електричних аутиомобила и са Фолксвагеном и са Тојотом, две највеће компаније на свету. И трећа ствар, да бисте могли да производите електрични аутомобил у Кини морате да потпишете да ће се све компоненте за тај аутомобил производити у Кини“, напомиње наш саговорник.
Кина је на тај начин стекла оргомна техниолошка знања и избила у сам врх у новој генерацији електричних аутомобила и хибрида, истиче Павловић, уверен да ће она за две године бити без премца у свету.
У томе ће јој, несумњиво, помоћи и рат субвенцијама Европе и Америке које су за њима посегнуле управо тражећи сопствено челно место под сунцем зелене агенде.