https://sputnikportal.rs/20221123/pakt-berlina-i-pariza-protiv-vasingtona-preti-transatlantski-trgovinski-rat-1146677603.html
Пакт Берлина и Париза против Вашингтона: Прети трансатлантски трговински рат
Пакт Берлина и Париза против Вашингтона: Прети трансатлантски трговински рат
Sputnik Србија
Немачка и Француска удружиле су се како би се заложиле за јачање индустријске политике у ЕУ, попут више државних субвенција, како би се супротставиле претњи... 23.11.2022, Sputnik Србија
2022-11-23T21:18+0100
2022-11-23T21:18+0100
2022-11-23T21:18+0100
економија
економија
свет – економија
немачка
француска
сједињене америчке државе
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/05/1145675093_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_f5a55fc344ce0552f3a873e432f745cf.jpg
Две водеће економије ЕУ склониле су у страну злу крв која је у последње време владала међу њима како би издале саопштење о заједничком ставу којим се позива на „истраживање могућности у индустријској политици“ која би сачувала европску индустрију од дискриминаторних трговинских мера које долазе из Вашингтона, али и Пекинга, пише „Политико“.Пакт Берлина и Париза после дуге напетостиДекларација, која је усвојена после дводневног састанка на високом нивоу у Паризу, у ком су учествовали француски председник Емануел Макрон који је примио немачку министарку спољних послова Аналену Бербок и министра економије Роберта Хабека, сигнализира ескалацију европских напора да заштити домаћу производњу од претње нефер конкуренције из САД, наводи амерички медиј који је у власништву немачке корпорације „Аксел Шпрингер“.Растућу фрустрацију у Париз и Берлину изазива то што администрација америчког председника Џозефа Бајдена показује мало интересовања за њихову забринутост због Закон о смањењу инфлације који је припремила Бела кућа. То је економски пакет тежак 369 милијарди долара, а укључује субвенције и пореске олакшице како би се подржала такозвана „зелена економија“.Европа против америчког протекционизмаИз европске перспективе, амерички Закон о смањењу инфлације је протекционистичка мера јер охрабрује компаније да преусмере инвестиције из Европе и подстиче купце да „купују америчко“ када су у питању електрични аутомобили.Будући да је до ступања на снагу тог Закона остало мање од шест недеља, јер он почиње да важи 1. јануара, те да „мировни преговори“ са Вашингтоном показују слаб напредак, влада у Берлину одлучила је да уједини снаге са Паризом и подржи француски захтев за политику ЕУ која ће донети више субвенција, наводи Политико.Циљ је да се створе бољи услови за бизнис како би Европа остала пожељно окружење за инвеститоре који се баве будућом „зеленом“ технологијом, као што су батерије, соларни панели и слично.Та нова алијанса између Берлина и Париза почела је да добија облик кроз заједничко саопштење које потписују Хабек и његов француски колега Бруно ле Мер.Иако се у тексту избегава коришћење речи „субвенције“, говори се о потреби да се „истраже могућности индустријске политике како би се спречили негативни ефекти протекционистичких мера трећих држава“ и „изгради европска платформа за трансформацију технологија“. Немачко-француски позив тражи од Европске комисије да убрза процедуре за одобравање субвенција на основу тзв. Пројеката од важности за заједнички европски интерес (IPCEIs).Указује се да било која одлука о помоћи европских држава мора бити у складу са правилима Светске трговинске организације, што значи да не сме бити дискриминишућа према страним инвеститорима.„Ушли смо у нову глобализацију“ Француско-немачки пакт, који следи после тензија између две земље, долази усред растућих страхова у Берлину да ће амерички Закон, као и високе цене енергената у Европи, довести до тога да многе компаније зауставе инвестиције у Европи, па чак и затворе своје послове како би се преселиле у САД и Кину.Немачка је, са друге стране, забринута да би било какав одговор на нови амерички закон могао да изазове трговински рат. Немачки канцелар Олаф Шолц упозорио је на „претерану конкуренцију у области субвенција и заштитних тарифа, коју неки виде као последицу америчког Закона о смањењу инфлације“.Говорећи на економском самиту у Берлину, који је организовао немачки медиј „Зидојче цајтунг“, Шолц је такође сугерисао да би ограничени трговински споразум ЕУ и САД могао да умањи тензије.„Требало би да размотримо и идеју о споразуму о индустријским тарифама са САД“, рекао је Шолц.Амерички званичници позвали су ЕУ да избегава било какве трговинске сукобе са Вашингтоном и сугерисали да би Европа уместо тога требало да копира амерички модел субвенција за сопствену индустрију.
https://sputnikportal.rs/20221110/protivljenje-brisela-americkom-zakonu--da-li-je-to-prvi-znak-otreznjenja-posrnule-evropske-unije-1145947776.html
https://sputnikportal.rs/20221122/francusko--nemacki-rat-ponovo-je-moguc-upozorenje-bivseg-miteranovog-savetnika-i-predsednika-ebrd-a-1146583191.html
немачка
француска
сједињене америчке државе
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/05/1145675093_341:0:3072:2048_1920x0_80_0_0_7cff381395700b69579a3a067d1ff858.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, свет – економија, немачка, француска, сједињене америчке државе
економија, свет – економија, немачка, француска, сједињене америчке државе
Пакт Берлина и Париза против Вашингтона: Прети трансатлантски трговински рат
Немачка и Француска удружиле су се како би се заложиле за јачање индустријске политике у ЕУ, попут више државних субвенција, како би се супротставиле претњи која долази од америчких економских реформи, које би могле да изазову трансатлантски трговински рат, пише „Политико“.
Две водеће економије ЕУ склониле су у страну злу крв која је у последње време владала међу њима како би издале саопштење о заједничком ставу којим се позива на „истраживање могућности у индустријској политици“ која би сачувала европску индустрију од дискриминаторних трговинских мера које долазе из Вашингтона, али и Пекинга,
пише „Политико“.
Пакт Берлина и Париза после дуге напетости
Декларација, која је усвојена после дводневног састанка на високом нивоу у Паризу, у ком су учествовали француски председник Емануел Макрон који је примио немачку министарку спољних послова Аналену Бербок и министра економије Роберта Хабека, сигнализира ескалацију европских напора да заштити домаћу производњу од претње нефер конкуренције из САД, наводи амерички медиј који је у власништву немачке корпорације „Аксел Шпрингер“.
Растућу фрустрацију у Париз и Берлину изазива то што администрација америчког председника Џозефа Бајдена показује мало интересовања за њихову забринутост због Закон о смањењу инфлације који је припремила Бела кућа. То је економски пакет тежак 369 милијарди долара, а укључује субвенције и пореске олакшице како би се подржала такозвана „зелена економија“.
Европа против америчког протекционизма
Из европске перспективе, амерички Закон о смањењу инфлације је протекционистичка мера јер охрабрује компаније да преусмере инвестиције из Европе и подстиче купце да „купују америчко“ када су у питању електрични аутомобили.
Будући да је до ступања на снагу тог Закона остало мање од шест недеља, јер он почиње да важи 1. јануара, те да „мировни преговори“ са Вашингтоном показују слаб напредак, влада у Берлину одлучила је да уједини снаге са Паризом и подржи француски захтев за политику ЕУ која ће донети више субвенција, наводи Политико.
Циљ је да се створе бољи услови за бизнис како би Европа остала пожељно окружење за инвеститоре који се баве будућом „зеленом“ технологијом, као што су батерије, соларни панели и слично.
Та нова алијанса између Берлина и Париза почела је да добија облик кроз
заједничко саопштење које потписују Хабек и његов француски колега Бруно ле Мер.
„Позивамо на индустријску политику ЕУ која ће омогућити нашим компанијама да напредују у глобалној конкуренцији. Желимо да блиско координишемо европски приступ изазовима као што је Закон о смањењу инфлације САД“, наводи се, између осталог, у заједничком саопштењу.
Иако се у тексту избегава коришћење речи „субвенције“, говори се о потреби да се „истраже могућности индустријске политике како би се спречили негативни ефекти протекционистичких мера трећих држава“ и „изгради европска платформа за трансформацију технологија“. Немачко-француски позив тражи од Европске комисије да убрза процедуре за одобравање субвенција на основу тзв. Пројеката од важности за заједнички европски интерес (IPCEIs).
Указује се да било која одлука о помоћи европских држава мора бити у складу са правилима Светске трговинске организације, што значи да не сме бити дискриминишућа према страним инвеститорима.
„Ушли смо у нову глобализацију“
Француско-немачки пакт, који следи после тензија између две земље, долази усред растућих страхова у Берлину да ће амерички Закон, као и високе цене енергената у Европи, довести до тога да многе компаније зауставе инвестиције у Европи, па чак и затворе своје послове како би се преселиле у САД и Кину.
„Ушли смо у нову глобализацију. Кина је у њој већ дуго са крупном државном помоћи која је резервисана за кинеске производе. Чињеница је да су САД сада ушле у нову глобализацију пред нашим очима да би развиле своје индустријске капацитете на америчком тлу. Европа не сме бити последњи Мохиканац“, рекао је Ле Мер.
Немачка је, са друге стране, забринута да би било какав одговор на нови амерички закон могао да изазове трговински рат. Немачки канцелар Олаф Шолц упозорио је на „претерану конкуренцију у области субвенција и заштитних тарифа, коју неки виде као последицу америчког Закона о смањењу инфлације“.
Говорећи на економском самиту у Берлину, који је организовао немачки медиј „Зидојче цајтунг“, Шолц је такође сугерисао да би ограничени трговински споразум ЕУ и САД могао да умањи тензије.
„Требало би да размотримо и идеју о споразуму о индустријским тарифама са САД“, рекао је Шолц.
Амерички званичници позвали су ЕУ да избегава било какве трговинске сукобе са Вашингтоном и сугерисали да би Европа уместо тога требало да копира амерички модел субвенција за сопствену индустрију.