ЕЦБ је, подижући каматне стопе за рекордних 200 основних поена (два одсто, један основни поен износи 0,01 одсто) од јула, начинила велики корак како би укротила инфлацију, која је достигла 10,6 одсто у октобру, пре него што се спустила на 10 одсто у новембру, али то је и даље пет пута више од циљане инфлације, наводи Ројтерс.
Велики инфлаторни притисци
Притисци остају велики, цене енергије су и даље високе, незапосленост је на рекордно ниском нивоу, а раст плата убрзава. Стимулативне мере влада раде против пооштравања политике ЕЦБ, а превелики део раста цена енергената „ушао“ је у ширу економију кроз посредне утицаје подстичући основни раст цена, наводи агенција. Такође, рецесија, за коју се очекивало да олакша инфлаторне притиске, чини се да је блажа него што се страховало.
Све то говори да ће инфлација полако пасти са рекордно високих нивоа у првим месецима 2023. године, али ће базна инфлација (дугорочни трендови у расту цена), коју неки креатори политике ЕЦБ-а пажљивије прате него податке о самој општој инфлацији, и даље остати упорно висока.
„Мало је вероватно да ће базна инфлација достићи врхунац до средине 2023. године и тек после тога ће полако почети да пада. Узимајући то у обзир, циљ ЕЦБ да врати стопу инфлације на око два одсто на одрживој основи изгледа далеко“, рекао је Кристоф Вајл, економиста немачке Комерцбанке.
Ако се пад инфлације покаже преспорим, фирме и потрошачи могу изгубити поверење у посвећеност ЕЦБ и прилагодити своје понашање у одређивању плата и цена тако да одражава вишу инфлацију, одржавајући брз раст цена, пише Ројтерс.
„Иако се то још није догодило, дугорочна инфлациона очекивања су непријатно висока и настављају да расту. Кључни индикатори тржишта, који ЕЦБ често наводи, сада износе 2,4 одсто, што је знатно изнад циља од два одсто, и пораст је настављен чак и када је политика пооштрена“, наводи се у анализи.
Нове пројекције ЕЦБ, које ће бити објављене следеће недеље, показаће да ће инфлација бити изнад циља и у 2024. години, и да ће на два одсто пасти тек 2025, тврди Ројтерс.
„Посредни ефекти покретаће инфлацију и у следећој години и у 2024“, рекао је главни економиста ЕЦБ Филип Лејн.
Рецесија и раст плата
Очекивана рецесија требало је да има улогу у ублажавању ценовних притисака, али би она могла да буде бенигнија него што је очекивано, сугерише низ недавних показатеља.
„Објекти за складиштење гаса су попуњени, што значи да је мало вероватно да ће се бити енергетског рационисања, док владе помажу домаћинствима и предузећима путем субвенција. Уска грла у снабдевању, која су изазвала инфлацију док су економије излазиле из пандемије, попуштају“, наводи се у анализи зашто је рецесија мања од очекиване.
Проблем може бити и полетно тржиште рада на ком је стопа незапослености од 6,5 одсто рекордно ниска.
„Фирме, које су свесне колико је тешко вратити раднике после пандемије, избегавају отпуштања“, објашњава Рафаел Брун Агуере из банке „Џеј Пи Морган“.
У међувремену, плате настављају да расту, што је предуслов за дуготрајну инфлацију. То ствара дилему код ЕЦБ: раст плата је неопходан како би се сустигао брзи раст потрошачких цена, који је смањио реалне приходе, али није извесно да ће после неколико година раста, одређивање плате бити у складу са циљем ЕЦБ.
„Раст плата требало би да достигне четири одсто на крају ове године и да остане на том нову. Економски јастребови ће покушати да то означе као посредне ефекте инфлације, али нисмо убеђени у то“, саопштено је из америчке банке „Мерил Линч“.
Како се додаје, притисци говоре да је ЕЦБ далеко од тога да се изборила са растом камата и њена референтна каматна стопа од 1,5 одсто могла би да се удвостручи пре него што тај посао буде завршен.
То је потврдио и Гејбријел Маклауф, шеф Ирске централне банке и један од креатора политике ЕЦБ, који је рекао да „постоје сценарији у којима референтна каматна стопа може отићи преко три одсто“.