Хрватска је, као вицешампион света са такмичења у Русији стигла у Катар са великим очекивањима, а иако је било потешкоћа, успела је да дође до позиције међу осам најбољих репрезентација света.
Наредни противник је Бразил, а на конференцији за медије уочи те утакмице појавило се и „географско питање“.
„Хрватска је очигледно најјача екипа у источној Европи. Како сте изградили тако снажну репрезентацију и да ли сте сагласни са том оценом?“, гласило је питање једног страног новинара.
Док су фудбалери Матео Ковачић и Дејан Ловрен збуњено „листали карту“, улогу „професора географије“ преузео је портпарол Томислав Пацак.
„Морате мало боље да погледате карту. Хрватска није у источној Европи. Рецимо да нисмо ни у источној ни у западној Европи. Средња Европа би била много прецизнија позиција“, рекао је Пацак.
Настао је тајац, а онда...
„Хрватска је ипак у западној Европи“, коначно се огласио Ловрен после дугог разматрања.
Википедија, на пример, наводи да се Хрватска налази у југоисточној Европи заједно са седам осталих – Албанијом, Босном и Херцеговином, Бугарском, Грчком, Северном Македонијом, Србијом и Црном Гором.
Такође, географија нас учи другачије од онога што истиче портпарол, средњу Европу чине подунавске земље Мађарска, Чешка, Словачка и Румунија, алпске Швајцарска, Аустрија и Лихтенштајн, а потом и балтичке Немачка и Пољска.
У тај регион се, понекад из историјских и културолошких разлога могу сврстати Хрватска, Словенија, Србија, Украјина, Русија, Француска и Италија, али је то јако ретка класификација која је усмерена само на поједине сегменте, а не комплетне државе.
И за крај, господин Ловрен може да добије недовољну оцену из географије јер његова Хрватска ни по ком основу не припада западној Европи, осим можда по политичком.
Било каква другачија веза бивше југословенске републике са Уједињеним Краљевством, Ирском, Француском, Белгијом, Холандијом и Луксембургом је – непостојећа, иако постоји жеља да се буде то, али жеље и географија се понекад, а углавном и увек, не могу поклопити.