Резултати истраживања објављени су у часопису „Психолошка наука и образовање“.
Према речима стручњака са Московског државног психолошко-педагошког универзитета (назив институције на енглеском Moscow State University of Psychology & Education - MSUPE), школско позориште се обично организује тако што учитељ сам бира комад, пише сценарио и ангажује децу само као глумце. У оквиру пројекта „Мултимедија-тетар“ припремљена је јединствена технологија организације школског позоришта.
Јединственост овог позоришта састоји се у томе што се тинејџери укључују у различите активности у свим фазама позоришне продукције: од идеје до представе. Ученици раде на сценарију, кастингу, прављењу сценографије, дизајну звука и осветљења, специјалним ефектима.
„У нашем театру тинејџери нису само глумци, којима се дају улоге и говори како да их тумаче. Они су продуценти, сценаристи, глумци, режисери, стручњаци за светло, а ми смо само ‘саучесници’ у овом сјајном процесу“, испричала је управница Центра за интердисциплинарна истраживања савременог детињства MSUPE Олга Рубцова.
У оквиру истраживања припремљен је и тестиран јединствени програм вежби позоришне активности (30 часова по 45 минута). Истраживање је вршено на основу Општинске буџетске општеобразовне установе „Старогородковска школа“ у Московској области. У пројекту су учествовала деца узраста 13-14 година.
Према речима аутора истраживања, успели су да покажу да школско позориште које је организовано по принципу експериментисања улогама, јесте крајње перспективна форма образовања тинејџера.
„Видели смо да су се тинејџери који су учествовали у нашим пројектима у различитим школама заиста променили. Код њих је евидентирано побољшање различитих објективних показатеља, који се, конкретно, тичу укључености у образовни процес и нивоа мотивације за учење“, прокоментарисала је Рубцова.
Према њеним речима, код ученика је примећено унапређење личних образовних резултата, развој ванпредметних компетенција (умеће примењивања знања и вештина у једној или неколико предметних области, као и у стварним животним ситуацијама). Евидентиране су позитивне промене у групној динамици – у колективу су изглађивани сукоби, насилничко понашање. Све ове промене приметили су педагози, психолози, родитељи.
Практичан значај пројекта МГППУ, према речима научника, повезан је са два аспекта. Као прво, осмишљена технологија омогућава решавање актуелних задатака тинејџерског узраста, пре свега, играње улога. Као друго, предложени приступ обједињује допунско и основно образовање.
Понуђени приступ такође омогућава да се превазиђе предметни карактер школског учења. Према речима научника, питање преласка са изучавања конкретних дисциплина на обучавање у интердисциплинарном простору тренутно је веома активно. Позоришна активност омогућава да се то успешно изведе.
У пракси, у Русији је за сада искуство примене театра прилично ограничено и поима се стереотипно, истичу универзитетски стручњаци. Из тог разлога, истраживачи предлажу да се позоришна активност организује као пројектна. То ће омогућити отварање нових могућности.
Стручњаци из МГППУ сматрају да се на тај начин могу предавати различити предмети, постављати разни образовни садржаји, решавати васпитни задаци и све то у форми пријемчивој за ученике. Тинејџери прихватају позориште као ненаметљиву образовну стратегију, што је веома важно за тај узраст.