Гост емисије "Енергија Спутњика" Јелице Путниковић био је стручњак за енергетику Милош Здравковић, а тема је била утицај санкција западног света на земљу која је први извозник гаса на свету и други највећи извозник нафте.
Политички мотивисане санкције упућене Руској Федерацији нарушиће основни принцип понуде и потражње и то ће, истиче Здравковић, имати далекосежне последице по привреду не само Европске уније, већ и Европе као континента. Највише ће бити погођене велике привреде попут привреде Немачке, а крајњи резултат биће тај да европска привреда неће више бити конкурентна.
Од 5. децембра када су санкције ступиле на снагу, Европи ће недостајати милион барела нафте дневно као и 1,1 милион тона нафтних деривата. Још увек се чека реакција Руске Федерације и она свакако неће изостати – Русија ће одговорити на најновији пакет наметнутих санкција.
Једна од могућих реакција, сматра Здравковић, јесте прекидање снабдевања Европе нафтом из Казахстана, одакле на дневном нивоу пристигне 1,1 милиона барела преко територије Руске Федерације. Поређења ради, читав европски континент увози из Русије и држава Средње Азије укупно близу шест милион барела.
Здравковић напомиње да је једна од економија које су покушале да избегну овај сценарио управо немачка, из простог разлога што индустрија те земље зависи од руских енергената. Привреда свих балтичких земаља и Пољске заједно скупа троши мање од, рецимо, БАСФ-а, највеће немачке и светске петрохемијске компаније.
За разлику од влада европских земаља, земље Истока раширених руку су дочекале руско преусмеравање свог извоза ка Азији. Руска Федерација је трећи светски произвођач нафте и други извозник после Саудијске Арабије, а једна од земаља која је највише добила овим преусмерењем јесте Индија.
Пре пола године, објашњава Здравковић, Индија је била занемарљиви и безначајни купац руске нафте. У овом тренутку, она је трећи по реду купац руске нафте на читавом свету, а до краја године, према важећим уговорима, Индија ће претећи Европску унију. То значи да ће Индија постати највећи купац руске нафте после Кине.
Што се тиче источне Европе, Милош Здравковић напомиње да постоји и та могућност да руска влада донесе одллуку о прекидању снабдевања нафтом Чешке, Словачке, Мађарске и Бугарске, из простог разлога што су чланице ЕУ.