Мучили су се прво полувреме против Сенегала на премијери, да би у самом финишу успели да „сломе“ отпор „жилавих“ Африканаца преко Гакпа и Класена (2:0).
Уследио је реми са Еквадором у којем су били можда и надиграни и нису ни заслужили тај бод, али их је после тога Ван Гал дословце посложио, ко где и како стоји на терену.
Рутинска победа над „танким“ домаћином Катаром (2:0), где је питање победника решено већ у првом полувремену, а онда и рапсодија комплетне екипе против Сједињених Америчких Држава (3:1) у осмини финала.
Тај тријумф био је јасан знак да су „лале“ процветале на Блиском истоку и да имају шансу да направе нешто велико. Прваци света никада нису били, али овај тим је показао да би уз мало среће могао и тај сан да досања.
Међу стативама је прави див Ноперт, момак који је највиши актер Светског првенства у Катару са 203 центиметра, док последња линија коју чини трио Тимбер, Ван Дајк и Аке делује импресивно.
Окретни су, брзи и добро „чувају леђа“ једни другима, далеко боље него што је то био случај са Србијом, где су на истим позицијама у истој формацији дејствовали Миленковић, Вељковић, Павловић.
Крила-бекови су можда и најјаче „оружје“ Холандије – Думфрис и Блинд, док су Класен и Де Јонг задужен за организацију, а Гакпо је практично „експлодирао“ и до сада је постигао три погодка, те дели друго место са Месијем, Ришарлисоном, Жируом, Саком...
Ипак, екипа можда и није имала до сада прави испит, па ће Аргентинци предвођени Месијем бити прва велика препрека и јасан показатељ колико заправо могу Холанђани.