Ружић је рекао да је трајање Радне групе временски ограничено до 20. децембра и да на наредна два састанка очекује да се искристалишу мере које ће бити предложене.
Забрана мобилних, више психолога и педагога
„Имамо различите предлоге - да се повећа број психолога и педагога, да се деци забрани уношење мобилних телефона на часове, што сматрам да није лоше због концентрације и праћења наставе. Такође, закон омогућава да школе поднесу прекршајне пријаве против родитеља чија су деца виновници насиља“, рекао је Ружић.
Министар додаје да ниједна мера која буде уведена неће преко ноћи искоренити насиље у школи и истиче да сматра да највећа пажња треба да се усмери ка превенцији, међуресорној сарадњи и заједничком раду свих сегмената друштва.
„Мислим да је превенција кључ и да то треба да буде комбинација превенције и кажњавања. Да те казне буду порука и превентивно делују на све које помисле да могу да почине насиље“, поручио је министар.
Што се тиче давања статуса службеног лица наставницима, Ружић каже да из разговора са представницима репрезентативних синдиката није стекао утисак да су они за то.
Наставници као службена лица
„Права јесу већа, али су веће и обавеза и потенцијално кривично-правна одговорност је већа за њих ако они почине неко дело. Оно што познаје наш закон јесте да се насиље према наставнику третира као насиље према службеном лицу и мислим да би та форма могла да задовољи“, поручио је Ружић.
Опција давања статуса службеног лица је отворена, али смо још увек далеко од тога, додаје министар.
На питање шта мисли о штрајковима синдиката у просвети, Ружић каже да има стални дијалог са њима и да нису подељени, већ уједињени по питању насиља у школама.
„Једино око чега се не могу сложити је што није испоштован законски минимум процеса рада. Ученицима ће морати да буде враћен тај један наставни дан. Могло је то да се уради мудрије“, сматра министар.
Он истиче да школа има образовно-васпитну улогу, али да не може бити замена за родитељско васпитање и оно шта деца носе из куће.
За стање у образовању криви и медије.
„Важна је улога медија, да не праве хероје од опскурних ликова, већ да фаворизују позитивне вредности. Испада да је популарно бити бахат, безобразан и насилан. То је слика и прилика нашег друштва“, констатује Ружић.
Насиље постало друштвено прихватљиво
Такође, он упозорава да насиље постаје друштвено прихватљиво, што је, истиче, недопустиво јер нам је потребна нулта толеранција на насиље.
Ружић истиче да деца, родитељи и наставници избегавају да пријављују насиље све док оно не ескалира.
„Ако деца или родитељи примете да нешто није у реду, нека пријаве Министарству просвете. Суштина је да се насиље заустави на том првом, вербалном нивоу“, рекао је Ружић.
У најмању руку, битно је пријавити педагогу или психологу који ће видети да ли то води у неку још гору фазу или може да се спречи појачаним васпитним радом, наводи Ружић.
Министар наглашава да не би требало да се бавимо само статистиком која каже да је у школама у Србији 2019. било 815 случајева насиља, 2020. 415 зато што је велики део школске године рађен по моделу онлајн наставе, 2021. 710, а ове 2022. године 276 до сада.
„Ако то упоредимо са 1.800 школа и 750.000 ученика онда ће неки бирократа рећи да то није опасно. Опасно је, јер има и велики број случајева који нису пријављени. То је велики друштвени проблем и морамо да прионемо на посао и радимо још преданије да искористимо све механизме и законодавни оквир који нам је на располагању како би се то спречавало“, каже министар за Танјуг.
Он наглашава да је важно је да слику не обојимо црно-бело, да имамо сјајне радионице још од предшколског узраста где се деца уче толеранцији, емпатији и бонтону. Наводи и пример спортске гимназије где су деца организовала хуманитарну представу за другара који болује од леукемије.