Наставници на улици: Држава, породица или школа – шта је лек против ђачког насиља
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
На протесту синдиката просветних радника поред главног повода окупљања односно дизања гласа против насиља у школама могли су се чути и захтеви појединаца за новчане надокнаде, додатни одмор, али и комплетну реформу... И док једни криве систем, други друштво, трећи родитеље, сви су обједињени у мишљу да - „нешто не ваља“.
Професорка Јасмина из електротехничке школе Никола Тесла скренула је пажњу на дезоријентисаност деце у данашњици која им не ставља јасно до знања шта је исправно и морално, шта не треба радити, шта је погрешно, а шта неприхватљиво.
Протест просветних радника
© Sputnik / Милица Тркља / Протест просветних радника
Придружујем се данашњем протесту из разлога што је стварно претерано насиље и од стране ученика над наставницима и од стране родитеља, али и уопште од стране целог система над наставницима. Ту има непримереног понашања колико год хоћете и деца уопште не знају шта је исправно шта није и шта могу, а шта не могу, рекла је Јасмина за Спутњик
Он је изразила незадовољство чињеницом да су синдикати разједињени чак и по питању насиља, које је по њој аполитично и односи се на све чланове просветног колектива.
Са друге стране, професорка Марина Чарапић из Прве београдске гимназије сматра да је стање у школству последица стања у друштву, али и да су те две компоненте међусобно испреплетене, те и стање у школству доцније дође на наплату и одрази се на стање у друштву.
Учесници протеста просветних радника су током протестне шетње на кратко застали испред зграде Владе Србије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Проблем је у друштву, друштво је морално посрнуло, то је проблем. Прво треба да почну да лече друштво, па ћемо онда да излечимо школе. Нико не нуди модел узорног понашања тој деци, ни политичари, ни породица, ни школа, нико не нуди модел узорног понашања, изјавила је професорка Чарапић
Школа не прати дигиталну еру
Немања Каначки, професор филозофије, верује да је незадовољство просветара оправдано, али и да је све у неку руку последица ширих друштвених процеса који владају у читавом свету, не само у Србији.
Протест просветних радника
© Милица Тркља / Протест просветних радника
Он верује да брзину којом промене у дигиталној ери наступају развој у школству просто не може испратити, а да улога професора полако али сигурно постаје излишна. Доступност сваке могуће информације у свакој секунди и било ком месту умањују значај и престиж које су просветни радници некада уживали.
Школа не парира брзини којом се друштво и технологија и читав свет развијају. Проблем је можда у томе да је данас све што ми њима причамо доступно на интернету. Можда је самим тим на неки начин обезвређен наш посао и просвета нема више тај значај, објашњава Каначки за Спутњик
Он напомиње да школа није изолована из друштва и да, иако важи за образовно-васпитну установу, школа није та која може или треба да „одваспитава“ или „деваспитава“ децу. Даљи развој професије коју је и сам изабрао не може предвидети, али напомиње да није немогуће да се сва настава, у неком тренутку, буде одвијала управо преко интернета и од куће
