Преценили смо их сви када су ономад лако дали два комада „Орловима“ у првом колу у тријумфу од 2:0. Већ против Швајцарске су се провукли голом Каземира у финишу, када нису успевали да створе прилике против јаког дефанзивног блока.
Камерун им је победио други тим и показао да немају квалитет на клупи и то је могао да види свако ко мало прати фудбал. Јужну Кореју су испрашили за 40 минута, али Хрватска већ није ни Камерун, ни Кореја, ни Србија.
То је озбиљан такмичарски (мундијалски) тим чији је стручни штаб проучио све мане Бразилаца. Мислили су да ће се поиграти и са Ливаковићем и напунити му брзо мрежу, али су на терену налетели на „рутав нос“. Зато су га напустили у сузама.
Пробали су Бразилци и да фолирају, посебно Ентони који је толико иритантан да му ни отац не би досудио фаул код оног бацања преко ноге Перишића у другом полувремену. И за то су кажњени.
Модеран такмичарски фудбал више не трпи лењост, бахатост, лажни квалитет.
Не трпи ни солирање Нејмара, ни немоћ Рафиње и Ришарлисона који на овом Мундијалу делују као да никад фудбал у животу нису играли. Фудбал данас тражи срце, трчање па и генијалност једног Ембапеа, Месија, Белингема, Модрића...
Зато је Бразил овог поподнева научио скупу лекцију, шта је играчка – плачка.