Када је Жељко Обрадовић преузео Партизан његов први потез као новог/старог стручњака црно-белих било је довођење Кевина Пантера.
Само што је Жоц стигао на клупу Партизана, а већ је тиме наговестио какав ће Партизан правити, што у том моменту нико осим њега и Зорана Савића није знао. Много искусних, страних кошаркаша је после Пантера наставило да стиже у црно-беле редове.
Пантер је у том моменту дошао као играч који је са Олимпијом из Милана играо на Фајнал фору Евролиге. Познат као добар шутер и играч који може да измисли поене.
Ипак, навијачи су током целе прошле сезоне, а и у досадашњем току ове сезоне, више од доброг шута видели ово друго - видели су превише слободног Пантера који је измишљао поене.
Шутира из свих позиција, неретко преко руке, некада и по неколико напада заредом као да други играчи не постоје (против Валенсије), а и против Црвене звезде је дошао главе Обрадовићевом тиму исиљеним и непромишљеним шутевима у последњем минуту утакмице којима је директно утицао на исход дербија и победу Црвене звезде.
Остаће упамћена она утакмица против Морнара на којој је Пантер шутирао 0/10 из игре! Од тога 0/4 за два поена и 0/6 за три поена чиме је изједначио негативни рекорд клуба.
Наравно, не шутира Пантер увек тако, често погађа и буде најефикаснији актер тима, али сама чињеница да је против Морнара упорно шутирао иако није могао ништа да погоди - доста тога говори о његовом ставу према кошарци.
Оно што се свакако не може замерити Пантеру је пожртвовање на тренинзима и позитиван утицај на млађе играче којима често преноси део богатог искуства које поседује.
Ако је прошле сезоне Пантер решавао готово сваки меч и то се правдало мањком квалитетних играча, онда је после летњег прелазног рока то бреме могло да се подели. Међутим, Пантер и даље ужива огромну слободу, а сада је и капитен тима.
Доноси он поене црно-белима, то није спорно, али јесте повремено спорна његова одбрана, те селекција шута, изгубљене лопте, промашени шутеви и одлуке у финишу утакмица.
Често се стиче утисак да се понаша као да игра у НБА лиги, а не у Партизану, па зна да проба са шутем и у раној фази напада, у седмој или осмој секунди.
Иначе, Пантер има и српски пасош, а рецимо заузима време и минутажу Данилу Анђушићу који је овековечени партизановац и неко ко је у дербију убацио неке важне поене у низу, а да се заправо акције и нису играле баш на њега. Колико би Анђушић убацио поена да има број покушаја као Пантер, то не можемо да знамо.
Углавном, Обрадовић је њега првог довео по повратку у Партизан, дао му је капитенску траку, иако је странац, тако да је то кошарка и стил кошарке за коју се определио најтрофејнији тренер у историји Европе.
Целе прошле сезоне, а онда и у досадашњем делу ове, баш и не бере плодове таквог опредељења.
Није Пантер једини Партизанов проблем, далеко од тога, али утисак је да форсира кошарку која је контрапродуктивна по Парни ваљак.
Можда се нешто у наставку сезоне промени...