Реграгијева прича је такође за незаборав. Преузео је национални тим два месеца пре почетка Мундијала после смене Босанца Вахида Халилхоџића, који није желео да зове у репрезентацију једног од најбољих играча Хакима Зијеша.
Ипак, није Реграги упао у замку као Младен Крстајић у Русији 2018. већ је корак по корак са талентованим тимом избацивао најбоље.
Реграги је ове вечери надмашио и једног Србина, Милована Рајевца, који је последњи тренер који је одвео једну афричку селекцију најдаље на Мундијалу. Било је то са Ганом у Јужној Африци 2010. када је играла четвртфинале.
Мароко - Португалија
© AP Photo / Ebrahim Noroozi
Пре Гане, четвртфинале су играли и Сенегал 2002. и Камерун 1990. године, али сви ти резултати одлазе у историју јер је Мароко ове суботе подигао лествицу афричким тимовима за године које долазе.
И још један занимљив детаљ за Реграгија. Његова мајка Фатима, која живи у Паризу више од 50 година, никада није гледала уживо утакмице сина као играча или тренера.
Ипак, ове зиме инсистирала је да путује у Катар где са пажњом из првих редова прати сваку његову утакмицу.
Можда је баш и зато Валид инспирисан да води „Лавове са Атласа“ до краја, па можда и до финала. Никад се не зна...
► Погледајте нову епизоду емисије Миљанов корнер.