Директно у главу гађао је и погодио легендарни Италијан Дон Фабио Капело, човек који је водио Реал Мадрид, Рому, Јувентус, Милан, Енглеску и Русију.
„Тики-така“ фудбал који је базиран на кратким додавањима и брзој размени лопте на малом простору означила је златну еру шпанског националног тима који је у периоду од 2008. до 2012. године освојио три везане велике титуле – два европска првенства и светско првенство у Јужној Африци 2010. године.
Јохан Кројф је поменути стил игре усадио Барселони у ДНК почетком 90-их година и то је постала одлика каталонског клуба коју је усавршио Пеп Гвардиола, а рецепт је преузела и Шпанија.
И дуго је тим стилом игре „давила“ противника као „змија жабу“ (имали су 1.041 пас), али се испоставило на Мундијалу у Катару да је тики-таки одзвонило и да она више не пролази у модерном фудбалу.
Тотални фудбал и брза транзиција, с модерним и савременим бековима-крилима, је одлика савременог фудбала који доноси (гарантује) успех.
Видело се у двобоју са Мароком који је и после 120 минута игре завршен без победника и без голова, да је време прегазило тики-таку.
Узалуд су Гави, Педри, Бускетс и остали шпански репрезентативци држали лопту у свом поседу 77 одсто против Марока, када нису знали шта тачно са њом желе да ураде.
Нису имали јасну идеју како да приђу до гола који је брани маестрални голман Севиље Буну. Само један од 13 покушаја ишао је у оквир гола, што довољно указује на немоћ и то да је тики-така превазиђена.
Ни „лажна деветка“ више не пали и не пролази. Играли су Шпанци са Фераном Торесом као десним крилним нападачем, Дани Олмо је био с друге стране, а Марку Асенсију је „пришивен епитет тог лутајућег нападача.
Није се прославио, што потврђује измена за којом је посегнуо, сада већ бивши селектор „црвене фурије“ Луис Енрике, који га је извео из игре у 63. минуту, убацивши Алвара Морату.
Ни он није успео да промени ток дешавања на терену, било је прекасно јер је нула била загарантована, а онда је пресудила пенал-лутрија у којој је више среће и знања имао Мароко (3:0).
Али, „премотајмо филм“ на претходни меч који су Шпанци изгубили од Јапана после преокрета (2:1, 0:1). У једном тренутку је посед лопте у корист Гавија, Педрија и екипе био 94-6% и опет им то ништа није донело. Опет су успели да изгубе.
На крају је меч завршен односом 82-18%, док су ударци Шпаније ка голу „самураја“ били на коти 14, од којих је пет ишло у оквир. И ни то није донело ништа осим пораза резултатом 2:1.
За неког можда импресивних и импозантних 1.070 додавања имала је Шпанија, али без конкретне идеје како угрозити гол ривала, што јој се на крају обило о главу.
„Нема више тики-таке, нема више 'лажне деветке'. Шпанија је то показала. То је формула која може да прође у одређеним ситуацијама и неким мечевима, али не као систем. Присуство централног нападача је кључно“, рекао је Фабио Капело.
Убрзо је легендарни италијански стручњак додатно појаснио због чега је време прегазило тики-таку.
„Када посед лопте не прати брзина, игра постаје непродуктивна. Фудбал и стил Пепа Гвардиоле су еволуирали за десет година, а не треба заборавити да је Барселона тада имала Лионела Месија и Андреаса Инијесту, Ћавија у најбољим годинама“, закључио је Дон Фабио.
Живимо у времену у којем муњевита контра и транзиција, коју можда најбоље тренутно демонстрирају селекције Француске са Мбапеом и Дембелеом, односно Холандија са винг-бековима (Думфрисом и Блиндом) разбија све одбране и доноси резултат, а то је оно што се у спорту и фудбалу тражи - гол и победа!