„Колико год се европски лидери заклињали да се након окончања украјинске кризе неће вратити уобичајеном поретку ствари, неизбежне географске и тржишне реалности могу разуверити чак и најодлучније политичаре“, пише он.
Колумниста наводи као пример речи немачког политичара из покрајине Саксоније Михаела Кречмера, који је прошлог месеца изјавио да су изјаве да се заувек одустане од руског гаса историјски неуке и геополитички нетачне.
Блас појашњава да тренутно Берлин плаћа за увоз гаса 140 евра за мегават-час, што је око седам пута више од просека из периода 2010-2020. године.
„У случају да ЕУ жели да очува конкурентност у сфери хемијске, прехрамбене и тешке индустрије, њој је онда потребан јефтин гас, а за Европу нема јефтинијег гаса од руског“, навео је експерт.
Раније је извршни директор Међународне енергетске агенције Фатих Бирол изјавио да ће Европска унија морати да плати додатних 100 милијарди евра 2023. године, како би обезбедила енергетску безбедност следеће зиме за земље које сад немају руски гас. Притом, агенција сматра, да Русија неће моћи да нађе купце за количине које су потребне Европи, а које организација процењује на 2,5 милиона барела дневно.