Поред бившег аустријског вицеканцелара Хајнца-Кристијана Штрахеа који је учествовао на догађају, дискусију је пратило око 300 гостију. У сали су такође бити присутни представници ОЕБС-а, амбасаде Русије и Мађарске, бивши народни посланици, регионални политичари, јавне личности и новинари. По речима Штрахеа, на округли сто су били позвани и представници Украјине, али су одбили учешће.
Учесници округлог стола указали су на историјску позадину руске специјалне војне операције, као и на потребу за хитним прекидом ватре.
„Тема Украјине заокупља све нас. За многе је ово изузетно драматичан развој догађаја. Желимо да окончамо ову драму. Оно што брине мене и људе који су подржали овај догађај и који су га омогућили је недостатак јасних европских иницијатива за мир. И то је застрашујуће“, рекао је Штрахе.
Бивши посланик аустријског парламента и Европског парламента Андреас Мељцер изјавио је да су у овој ситуацији на губитку „Европљани, односно сви ми“.
Како је додао, разлози за насталу ситуацију у Украјини су „много компликованији“ него што се јавно говори на Западу, док се „руска страна уопште не слуша“.
„Представљен нам је наратив, прича коју смо прихватили без размишљања. И сви који то нису прихватили представљени су као присталице руског председника Владимира Путина“, рекао је Ефгани Донмец, бивши посланик у аустријском парламенту који је учествовао на скупу.
Он је истакао да су „једини победници“ у актуелном сукобу „војна предузећа“ док Украјина, како је рекао, „води посреднички рат у име великих сила“ са Запада и користи се као „полигон за обуку за тестирање војних технологија“, док је „глобални задатак слабљење Русије и Кине“.
Међутим, по речима Донмеца, једноставан однос снага и војних потенцијала указује на то да се „Русија не може победити“. Истовремено је констатовао да ЕУ треба да води своју политику, усмерену на тражење мира са Русијом јер је, истиче, мир у Европи могућ само уз мир са Русијом.
Присутнима се обратила и посланица немачког Бундестага Кристина Баум из странке Алтернатива за Немачку, која је поручила да је прекид ватре, прекид испорука западног оружја Кијеву, укидање антируских санкција и организовање мировних преговора у интересу немачког народа.
„Често сам мислила о томе и надала се да ће Путин имати довољно стрпљења, јер су га стално провоцирали, почевши од ширења НАТО-а на Исток, упркос томе што му је било обећано да се неће ширити како следи из америчких докумената како су објављени. Затим су се САД сложиле да желе да приме Украјину у НАТО. Путин је недвосмислено рекао да је то црвена линија, али нико то није схватио озбиљно. Одавно сам размишљала о томе колико дуго ће он дозволити да тако поступају с њим“, изјавила је немачка посланица, истичући да почетак војне операције у Украјини за њу „није било изненађење“.
Бивши посланик аустријског парламента Петер Фихтенбауер изјавио је да „предвиђања да се рат неће завршити следеће, а можда ни за две године нису ван додира са реалношћу“. Међутим, како је додао, мировни преговори о Украјини на крају ће се ипак одржати. У том контексту подсетио је на неутралност Аустрије која има неопходно искуство и стручност да организује овакву врсту преговора.