Са две асистенције у четвртфиналу против Енглеске Гризман се издвојио као један од најбољих на терену, али оно што моногима пролази испод радара док гледају утакмице је његов дефанзивни допринос у игри „Галских петлова“.
Примера ради, на поменутој утакмици са Енглезима, Гризман је имао 11 дуела са ривалима, подједнако као и дефанзивни играчи Тео Ернандез, Кунде, Рабио и Упамекано.
Руку на срце, проценат од 18 одсто добијених није за неку похвалу, али како не похвалити човека када се подреди тиму и уради нешто што му и није примарни задатак. За Француску је важно да је Гризман донео баланс у свакој дефанзивној ситуацији.
Приде, Гризман има 31 годину, близу је 32, има трофеј првака света у витрини и освојио је скоро све што се може у фудбалу. Елитни је играч, а реткост је да таквог фудбалера у његовим годинама видите како прихвата све улоге које му тренер додели.
И можда баш овај Мундијал у Катару показује зашто Антоан Гризман није успео да се прилагоди у дресу Барселоне. У систему Каталонаца, сваки од 11 играча обавља извесне задатке, док је Гризман слободан у игри.
Зато га само пустите да ради оно што најбоље зна. Не заборавимо и колико је Француз моћан када је напад у питању, као и вођење игре, које је довео до перфекције. Ипак, лепо је знати да Гризман игра и одбрану. Много добро за Француску.
► Погледајте нову епизоду емисије Миљанов корнер.