Према његовим речима, тржиште Кине и Индије је много веће, тако да тешко да Русија те претње озбиљно схвата.
„Шта ради Европска унија? ЕУ наводи да види да потражња за нафтом расте у целом свету. Међутим, они су одлучили да је купују јефтиније. То је слично томе као када бисте ви дошли у продавницу, кекс кошта два лева, а ви кажете да ћете га платити само један лев, и да нећете дати ни копејку више“, рекао је он.
Нагласио је да је резултат један – Бугарима се смеју и говоре да су полудели.
Дуранкевич поручује Америци да гледа своја посла и да набављају нафту одакле год желе. Могу да је купују у Катару, а могу да је довезу и са Марса, наглашава он и додаје да Бугарска неће сарађивати са САД-ом.
Бугарски економиста је закључио да ће коначан резултат бити да ће Европска унија од Русије добити снажан шамар.
Нафтне санкције Запада су ступиле на снагу 5. децембра: Европска унија престала је да увози руску нафту која се транспортује морем, а земље Г7, Аустралија и Европска унија наметнуле су ограничење цене за нафту која се транспортује морем на 60 долара по барелу.
Потпредседник руске владе Александар Новак је, коментаришући ове одлуке, приметио да Русија неће прихватити горњу границу цена нафте, чак и ако буде морала да смањи производњу. Он је додао да су таква ограничења мешање у тржишне инструменте, Русија је спремна да ради само са оним потрошачима који ће радити по тржишним условима.