Конкретних сазнања о томе нису имали на Рударско-геолошком факултету, а ни у Министарству енергетике и рударства Спутњику о томе нису могли ништа да кажу.
Констатација председника Србије да нас је Бог погледао, јер је код нас пронађено ново налазиште злата, као и калцијум-карбоната, изазвало је запитаност у јавности, о чему се тачно ради, о ком локалитету, ког капацитета и да ли су истраживања већ у току.
Ново налазиште злата
С обзиром на то да је једина ближа одредница била Вучићева оцена да је налазиште у једном од најсиромашнијих делова Србије, све је и даље остало у сфери нагађања.
„Претпостављам да је можда нешто што је релативно скоро кренуло у експлоатацију на подручју Босилеграда и да је председник можда на то мислио. Тамо је углавном олово и цинк, па вероватно има и злата. Не знам шта би друго могло да буде. Злато је генерално везано или за источну, или за југоисточну Србију, каже за Спутњик редовни професор на Рударско-геолошком факултету у Београду др Владимир Симић.
На тој локацији злато већ неко време истражује канадска компанија Медголд рисорсис, однсно њена ћерка фирма у Србији, Медголд истраживања доо Београд. На њеном сајту је наведено да она има три истражна права у близини Општине Босилеград на југу Србије која укупно покривају територију од приближно 250 квадратних километара.
И Босилеград и Жагубица
Два истражна права се односе на локацију Барје у склопу пројекта Тламино. Медији су раније писали да је Медголд у оквиру тог пројекта пронашао близу 19,3 тоне злата, вредних више од милијарду долара.
Друга канадска компанија Данди је заокупљена златом на простору Хомољских планина, тачније у југоисточном делу општине Жагубица. Медији су писали да је према прелиминарној студији изводљивости отварања и експлоатације рудника, процењено да би он био у функцији девет година. Из њега би се извукло скоро 34 тоне тог племенитог метала, бруто вредности 1,6 милијарди долара.
То истраживање Дандија, дакле, није новост, јер се та фирма, како подсећа наш саговорник, већ десетак година њим бави.
Висока цена метала подигла инвестиције
Професор Рударско-геолошког факултета истиче да се у последње време много више ради на истраживањима код нас.
„Што се тога тиче, генерално сва истраживања, нарочито метала, убрзана су у последњих петнаестак година, како је почела да расте њихова цена од оног историјског минимума и практично колапса свих наших рудника почетком двехиљадитих. Мислим да је 2001. била најнижа цена свих метала на берзи икада и од тог шока су се мање-више сви опоравили. Наравно, чим је висока цена метала на берзи, онда су велика инвестирања у геолошка истраживања“, истиче он.
Када је злато у питању исток Србије је, како напомиње, познат по томе, па је својевремено РТБ Бор био главни произвођач злата у бившој Југославији.
У сваком случају, када нема никаквих додатних података, свако коментарисање је, како каже, незахвалан посао.
Калцијум-карбонатом обилујемо
На питање о налазишту калцијум-карбоната, он напомиње да Србија њиме обилује.
„Калцијум –карбоната стварно имамо на много места. Чим се најави градња неког новог путног коридора, одмах буде по пет-десет апликација за геолошка истраживања. Сви желе да на време истраже лежишта и да понуде сировину за изградњу тако великих инфраструктурних објеката“, објашњава наш саговорник.
Осим оног најједноставнијег, кречњака, ту је и производња украсног камена, цемента, разних филера, што грађевинских, што белих, финих од венчачког мермера.
Светлуцави камен са златом
© Фото : Управа Царина/Picasa
„Када једно мало лежиште кречњака пронађете негде у неком забитом крају, то ће да ради неколицина људи који ће да имају врло пристојне плате, нарочито за то подручје. Ако погледате статистички годишњак, плате у рударству, па самим тим и у геологији су треће или четврте просечне у Србији. И то подигне тај крај. На крају крајева, постоји и накнада за коришћење минералних сировина која је за најмање квалитетне калкцијум-карбонате, кречњаке, 24 динара по тони“, напомиње Симић.
Ко истражује
Замислите каменолом који прода милион тона, 24 милиона од тога директно иде држави, при чему 60 одсто накнаде задржава Република, а 40 одсто иде општини. Замислите малу општину, са релативно мало становника који се у тим планинским крајевима углавном баве пољопривредом , сточарством, то је за њих врло леп приход, сликовито објашњава значај налазишта калцијум-карбоната.
На питање ко се бави истражним радовима, домаће фирме или странци, ту је, по његовим, речима, ствар подељена.
„Што се тиче калцијум-карбоната то су углавном домаће компаније. То не можете да извозите. Сировина већином остаје код нас, ретко ко је извози као такву, евентуално као финални производ и што је битно, ту све раде наши људи, од дипломираних геолога и „рудара“, до свих осталих. Кад је злато у питању истражују углавном стране компаније које имају довољно средстава да то финансирају, али опет на томе раде наши стручњаци који су завршили Рударско-геолошки факултет", истакао је др Симић за Спутњик.