- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Копало се на две локације: Где је нова златна жица у Србији

© Sputnik / Игорь Михалев / Уђи у базу фотографијаЗлато
Злато - Sputnik Србија, 1920, 16.12.2022
Пратите нас
Ново налазиште злата у Србији и то у једном од њених најсиромашнијих делова, како је то пренео председник Александар Вучић, могло би да буде у околини Жагубице, али исто тако и код Босилеграда. На оба места су до сада истраживања обављале две различите канадске компаније.
Конкретних сазнања о томе нису имали на Рударско-геолошком факултету, а ни у Министарству енергетике и рударства Спутњику о томе нису могли ништа да кажу.
Констатација председника Србије да нас је Бог погледао, јер је код нас пронађено ново налазиште злата, као и калцијум-карбоната, изазвало је запитаност у јавности, о чему се тачно ради, о ком локалитету, ког капацитета и да ли су истраживања већ у току.

Ново налазиште злата

С обзиром на то да је једина ближа одредница била Вучићева оцена да је налазиште у једном од најсиромашнијих делова Србије, све је и даље остало у сфери нагађања.
„Претпостављам да је можда нешто што је релативно скоро кренуло у експлоатацију на подручју Босилеграда и да је председник можда на то мислио. Тамо је углавном олово и цинк, па вероватно има и злата. Не знам шта би друго могло да буде. Злато је генерално везано или за источну, или за југоисточну Србију, каже за Спутњик редовни професор на Рударско-геолошком факултету у Београду др Владимир Симић.
На тој локацији злато већ неко време истражује канадска компанија Медголд рисорсис, однсно њена ћерка фирма у Србији, Медголд истраживања доо Београд. На њеном сајту је наведено да она има три истражна права у близини Општине Босилеград на југу Србије која укупно покривају територију од приближно 250 квадратних километара.

И Босилеград и Жагубица

Два истражна права се односе на локацију Барје у склопу пројекта Тламино. Медији су раније писали да је Медголд у оквиру тог пројекта пронашао близу 19,3 тоне злата, вредних више од милијарду долара.
Друга канадска компанија Данди је заокупљена златом на простору Хомољских планина, тачније у југоисточном делу општине Жагубица. Медији су писали да је према прелиминарној студији изводљивости отварања и експлоатације рудника, процењено да би он био у функцији девет година. Из њега би се извукло скоро 34 тоне тог племенитог метала, бруто вредности 1,6 милијарди долара.
CC BY 2.0 / Fif' / РТБ Бор је био највећи произвођач злата у некадашњој Југославији
РТБ Бор - Sputnik Србија, 1920, 16.12.2022
РТБ Бор је био највећи произвођач злата у некадашњој Југославији
То истраживање Дандија, дакле, није новост, јер се та фирма, како подсећа наш саговорник, већ десетак година њим бави.

Висока цена метала подигла инвестиције

Професор Рударско-геолошког факултета истиче да се у последње време много више ради на истраживањима код нас.
„Што се тога тиче, генерално сва истраживања, нарочито метала, убрзана су у последњих петнаестак година, како је почела да расте њихова цена од оног историјског минимума и практично колапса свих наших рудника почетком двехиљадитих. Мислим да је 2001. била најнижа цена свих метала на берзи икада и од тог шока су се мање-више сви опоравили. Наравно, чим је висока цена метала на берзи, онда су велика инвестирања у геолошка истраживања“, истиче он.
Када је злато у питању исток Србије је, како напомиње, познат по томе, па је својевремено РТБ Бор био главни произвођач злата у бившој Југославији.
У сваком случају, када нема никаквих додатних података, свако коментарисање је, како каже, незахвалан посао.

Калцијум-карбонатом обилујемо

На питање о налазишту калцијум-карбоната, он напомиње да Србија њиме обилује.
„Калцијум –карбоната стварно имамо на много места. Чим се најави градња неког новог путног коридора, одмах буде по пет-десет апликација за геолошка истраживања. Сви желе да на време истраже лежишта и да понуде сировину за изградњу тако великих инфраструктурних објеката“, објашњава наш саговорник.
Осим оног најједноставнијег, кречњака, ту је и производња украсног камена, цемента, разних филера, што грађевинских, што белих, финих од венчачког мермера.
© Фото : Управа Царина/PicasaСветлуцави камен са златом
Светлуцави камен са златом - Sputnik Србија, 1920, 16.12.2022
Светлуцави камен са златом

„Када једно мало лежиште кречњака пронађете негде у неком забитом крају, то ће да ради неколицина људи који ће да имају врло пристојне плате, нарочито за то подручје. Ако погледате статистички годишњак, плате у рударству, па самим тим и у геологији су треће или четврте просечне у Србији. И то подигне тај крај. На крају крајева, постоји и накнада за коришћење минералних сировина која је за најмање квалитетне калкцијум-карбонате, кречњаке, 24 динара по тони“, напомиње Симић.

Ко истражује

Замислите каменолом који прода милион тона, 24 милиона од тога директно иде држави, при чему 60 одсто накнаде задржава Република, а 40 одсто иде општини. Замислите малу општину, са релативно мало становника који се у тим планинским крајевима углавном баве пољопривредом , сточарством, то је за њих врло леп приход, сликовито објашњава значај налазишта калцијум-карбоната.
На питање ко се бави истражним радовима, домаће фирме или странци, ту је, по његовим, речима, ствар подељена.
„Што се тиче калцијум-карбоната то су углавном домаће компаније. То не можете да извозите. Сировина већином остаје код нас, ретко ко је извози као такву, евентуално као финални производ и што је битно, ту све раде наши људи, од дипломираних геолога и „рудара“, до свих осталих. Кад је злато у питању истражују углавном стране компаније које имају довољно средстава да то финансирају, али опет на томе раде наши стручњаци који су завршили Рударско-геолошки факултет", истакао је др Симић за Спутњик.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала