Наиме, он је на свом Телеграм каналу написао да се питање легитимних војних циљева током историје човечанства на разне начине тумачило, као и да се то различито тумачи и током актуелног конфликта у Украјини.
На пример, како је казао, о тој теми воле да причају бројни амерички русофопски сенатори упркос томе што постоје правила понашања за време оружаних сукоба (jus in bello).
Медведев је уједно и набројао које су то легитимне војне мете данас:
1.
Било која војска противника која није извучена из састава оружаних снага,2.
Било која војна и помоћна техника противника,3.
Сви објекти који се односе ка војној инфраструктури и који доприносе реализацији војних циљева (мостови, станице, путеви, енергетски објекти, фабрике и радионице које извршавају војне задатке),4.
Војно-политичко руководство земље непријатеља,5.
Оружане снаге других земаља које су званично ушле у рат, а које се сматрају савезницима непријатеља, као и објекти који се налазе на територији непријатеља.Међутим, данас се поставља и главно питање – да ли може хибридни рат, који је де факто објављен Русији од стране НАТО, да се сматра и уласком Алијансе у сукоб са Москвом?
Поред тога, поставља се питање и да ли може да се испорука огромне количине наоружања Украјини сматра нападом на Русију?
„И, наравно, да ли се прве четири ставке рачунају и као легитимни војни циљеви када је реч о Северноатлантском блоку“, запитао се Медведев.
Руски политичар је додао и да руководство држава-чланица НАТО једногласно тврде да њихове земље не ратују против Русије, иако сви добро разумеју да је ствар потпуно другачија.