Пресуда Мустафи је прва коју је изрекло Специјализовано веће Косова у Хагу, а односи се на ратне злочине почињене над албанским цивилима нелојалне ОВК, током априла 1999. године на имању у селу Злаш.
Висока али заслужена казна
Љуба Пантовић, адвокат пред овим судом, пријатно је изненађен висином изречене казне.
„Морам рећи да сам задовољан и сигуран сам да је тужилаштво имало веома јаке доказе, чим је казна тако висока. Ова пресуда ће по мени утицати и на остале предмете у Хагу јер су сви ти предмети на овај или онај начин повезани,“ каже наш саговорник.
Пантовић истиче да у овој оптужници није било ниједне српске жртве, а како каже, примећује да их слабо има и у другим предметима других окривљених за злочине ОВК.
„Међутим, ако се руководимо овом пресудом, онда би и у оптужницама где има Срба жртава казне требало да буду исто тако високе или чак и више,“ истиче он.
Пантовић подсећа да је село Злаш само једно од места за које се утврдило да су постојали логори, односно да су припадници ОВК држали људе против њихове воље, без обзира на националност.
„Знам да је у овом случају убијен један од затвореника који су сви били Албанци али за које се сматрало тада да су лојални држави Србији. Зато су и хапшени", напомиње Пантовић.
Јаки докази тужилаштва
У образложењу пресуде судија Специјализованог суда у Хагу речено је да су сведоци тужилаштва поуздани и да је пресуда поткрепљена доказима. Специјализована већа Косова саопштила су након изрицања пресуде Саљиху Мустафи да је као отежавајућа околност узета изразита суровост мучења и чињеница да је он био претпостављени.
Мустафа је иначе током сукоба између ОВК и српских снага био главни и једини командант герилске јединице Безбедносно-информативне агенције ОВК, све до њеног распуштања. За то време је лишено слободе најмање шест лица а држали су их на имању у Злашу, а да им нису навели разлог за то, нити пружили могућност да оспоре законитост затварања. Доказано је да је Мустафа у више наврата био присутан на том имању и да је својим потчињенима наредио да затворенике одведу на место на ком ће их држати, због чега је закључено да је окривљени знао да су ти људи лишени слободе и у каквим се условима држени.
Судије су такође прецизирале и да су затвореници оптуживани да су шпијуни, колаборационисти, издајници, лопови или лажови и да су држани у нехуманим, понижавајућим условима, без довољно воде, хране и медицинске помоћи, те да им није било дозвољено ни да се оперу ни да се пресвуку и да нису имали приступ тоалету.
Мустафа први човек Безбедносне агенције ОВК
У пресуди пише да су Мустафа и његови потчињени из Безбедносно-информативне агенције ОВК затвореницима намерно нанели тешку бол и патњу, са циљем да од њих добију информације или признање, да их казне, застраше, изнуде нешто од њих или да их дискриминишу на политичкој основи.
Што се тиче кривичног дела убиства, суд је закључио да је жртва убиства била остављена на имању на ивици смрти кад је герилска јединица Безбедносно-информативне агенције ОВК, априла 1999. због предстојеће офанзиве српских снага ослободила неколицину затвореника, са изузетком двојице који су били највише злостављани, те се као узрок смрти жртве наводи последица тешког злостављање од стране Мустафине герилске јединице, које је трајало скоро три недеље.
Иначе, Мустафа је био задужен и за унутрашње обезбеђење ОВК команданата. У поменутом селу по подрумима обичних кућа формирао је затворе у којима је злостављао непослушне Албанце.
Осим тога, био је задужен за организовање терористичких напада широм Косова. Суђење Мустафи је почело 15. септембра 2021. године. У процесу је учествовало осам оштећених и сви су под мерама заштите.