Оба случаја се налазе у оптужби који је суд подигао против Тачија и Весељија и осталих, а Петронијевић каже да давање оваквог статуса особама који су се налазили у илегалном логору тзв. ОВК у месту Врбан у општини Витина, отвара и могућност да дође до проширења оптужбе.
Могућа оптужба по командној одговорност
„Када је реч о Тачију и осталима, оваква одлука суда може да значи осуду али о томе не може да се говори са сигурношћу. Оно што би могло да се извуче као закључак из је да је командна одговорност сигурно присутна у оба злочина,“ закључује Петронијевић.
С друге стране, у Старом Грацком је побијено 14 Срба жетелаца док су радили на свом имању и то је један од најгнуснијих злочина који се десио после доласка Кфора на Косово и Метохију.
До осуде за убиство жетелаца теже
„Оправдана сумња постоји на основу и неких доказа и сведочења да су управо тај злочин починили припадници ОВК обучени у НАТО униформе. А војници НАТО су представљали први ешалон односно претходницу трупа које су долазиле на Косово и Метохију након Кумановског споразума и повлачења наше војске и полиције. Та чињеница је по мени отежавајућа у смислу процесирања овог злочина,“ мишљења је наш саговорник.
Петронијевић наглашава да где год су умешани прсти НАТО-а у неком у злочину уз припаднике ОВК долазимо до рефлекса у коме Алијанса штити своје савезнике и саизвршиоце у тим злочинима, због чега у тим случајевима тешко долази до процесуирања.
„Надајмо се да се у овом случају то неће десити и да ће се злочини процесуирати и да ће се извршиоци довести пред лице правде јер је убиство жетелаца навећи злочин који се десио на Косову и Метохији,“ истиче он.
Детаљи из Тачијеве оптужнице за Витину
Како се наводи у оптужници против Тачија и осталих у логору у Витини заточеници су имали неадекватну храну, воду, медицинску негу, и хигијену. Више припадника ОВК свакодневно је подвргавало заточенике тешком премлаћивању и психичком злостављању. Притвореници су по целом телу ударани ланцима, палицама, кундацима, даскама, шутирани и присуствовали су симулацијама убистава. Такође, заточеници су могли чути тешко злостављање других притвореника, вређани су, саслушавани и оптуживани за злочине над косовским Албанцима и сарадњу са српским властима.
Масакром у Старом Грацком који се десио 23. јула 1999. године када је убијено 14 Срба док су жњели пшеницу на својим њивама у атару села Бујанце код Липљана је део судског поступка против Тачија, Весељија и осталих који је тек започео у Хагу, а родбина преживелих је позвана да се пријави суду.
Суд позиве родбину убијених жетелаца
Иначе, починиоци овог злочина никада нису пронађени а под истрагом је било седам Албанаца, припадника тзв. ОВК. Полиција Унмика је у октобру 2007. ухапсила Мазљума Битићија из села Велики Алас код Липљана због сумње да је учествовао у том убиству, али је он, два месеца касније, пуштен из притвора услед недостатка доказа.
У масакру у Старом Грацком убијена су четири члана породице Јанићијевић — Слободан, Миле, Момир и најмлађи Новица, који је имао 17 година, затим Андрија Одаловић, браћа Јовица и Раде Живић, Станимир и Бошко Ђекић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић, Миодраг Тепшић и Милован Јовановић.
Гробље у Старом Грацком где су сахрањени убијени Срби, до сада је више пута скрнављено и минирано.
