Наиме, не само што је то био до сада најјачи потрес, већ је и најдуже трајао — Црвена планета се тресла пуних 10 сати.
„Енергија коју је ослободио овај појединачни потрес једнака је кумулативној енергији свих других потреса које смо до сада видели“, изјавио је сеизмолог Џон Клинтон са Института за технологију у Швајцарској.
Марс изгледа није сеизмолошки мртав
Најновија анализа потреса, објављена у часопису „Geophysical Research Letters“, утврдила је његову магнитуду од 4,7. Претходни рекордер био је потрес забележен у августу 2021. јачине 4,2 степена.
То можда не изгледа јако када се упореди са јачинама потреса на Земљи (најснажнији је био магнитуде 9,5), али ипак се ради о импресивном подрхтавању планете за коју се сматрало да је сеизмолошки неактивна.
Иако Марс и Земља имају много тога заједничког, постоје неке кључне разлике. Марс нема тектонске плоче нити кохерентно глобално магнетно поље, што указује да у унутрашњости Црвене планете нема пуно активности.
Сонда „Инсајт“ открила је, међутим, да Марс није сеизмолошки „мртав“, као што се раније претпостављало. Научници не прате потресе на Марсу само да би утврдили колико је та планета сеизмолошки активна. Наиме, начин на који се сеизмолошки таласи шире кроз и преко површине планета може да послужи да се и реконструише структура планете, пише „Сајенс алерт“.
Необичан потрес непознатог извора
Могуће да је потрес забележен у мају био само један такав сеизмолошки догађај, али је ипак значајан за научнике.
„Први пут смо могли да идентификујемо површинске таласе који се крећу дуж коре и горњег омотача и који су планету обишли више пута“, указао је Клинтон.
Стручњаци су открили још две занимљиве чињенице о овом необичном потресу. Прво да би његов узрок могао да потиче из скривеног дела који се налази испод коре. И друго, потреси на Марсу обично имају високу или ниску фреквенцију. Прве карактеришу брзи, кратки потреси, а друге дубљи таласи са већим амплитудама који дуже трају. У овом потресу регистрована су оба распона фреквенција, а научници за сада не могу да одгонетну зашто је то тако.
Међутим, могуће је да су претходно забележени потреси високе и ниске фреквенције заправо два сегмента истог сеизмолошког догађаја.