Најдоски и Михајловић били су саиграчи 1991. године када је Црвена звезде освојила Куп европских шампиона у Барију.
Бивши репрезентативац Македоније стигао је у Београд из прилепске Победе 1988. године и дочекао је Михајловића, који је стигао три године касније.
На питање како је изгледао тај први сусрет и колико је левоногом бомбардеру из Борова села било потребно да се адаптира на тако велики клуб, Најдоски је одговорио:
„Прво, морам да кажем да је Синиша био диван човек. Задовољство и част ми је била што сам тренирао и играо са њим. Још од првог дана се он савршено уклопио у тај тим. Слагао се са свим играчима, није било никаквих проблема. Он је био та последња карика која је фалила Црвеној звезди за успех. Громада једна од човека“, са пуно сете и задршком у гласу прича Илија Најдоски.
Дефанзивац који је после Звезде каријеру наставио у шпанском Ваљадолиду није имао дилему, шта му је прва асоцијација на помен имена Синише Михајловића.
„Она невероватна упорност која га је красила. Никада се није предавао, та борба, та храброст...“, рекао је Најдоски којем су засузиле очи и није могао више ни да говори.
Комеморација Синиши Михајловићу одржана је у Београду и у Риму, док ће сахрана бити у понедељак на Светог Николу у италијанској престоници.