Само пре два месеца немачки Шпигел је известио да је тамошња фармацеутска индустрија прошле године директно и индиректно створила додату вредност од око 33,6 милијарди евра, директно запослила скоро 55.000 људи и обезбедила 11,7 милијарди евра пореских прихода. Оцењено је да ће немачка фармацеутска индустрија имати кључну улогу у будућности захваљујући вакцини против ковида произвођача Бионтек у Мајнцу, да ће годинама на томе профитирати и до 2030. остварити још 16,1 милијарди евра.
Од великог профита до велике несташице лекова
Па ипак, у Немачкој се сада тражи хитно реаговање савезних власти због несташице лекова, па и оних елементарних, попут дечјих сирупа против актуелног грипа и различитих респираторних инфекција.
Судећи по оном што је Спутњику испричао допсиника РТС- а из Немачке, Ненад Радичевић, пандемија ковида на којој је немачка фармацеутска индустрија профитирала, сада је почела да узима свој данак.
„Проблем несташице лекова чији број иде до чак око 300 и више различитих медикамената, пре свега је последица проблема који је настао са пандемијом ковида, односно са допремањем сировина за фармацеутску индустрију. Овдашња фармацеутска индустрија се добрим делом због нижих трошкова, ослонила на допремање сировина из Кине, али чак и на сопствену производњу у погонима које су отворили у Кини“, каже наш саговорник.
Несташица више од 300 лекова у Немачкој је последица проблема са допремањем сировине за фармацеутску индустрију из Кине
CC0 / /
Пандемија је, како објашњава, знатно успорила допремање тих сировина и ти такозвани ланци снабдевања су и даље у ванредном стању. Нису се вратили на препандемијски ниво, што је утицало на производњу чак и неких широко коришћених лекова као што су сирупи за децу попут бруфена и парацетамола. Да бисте их нашли морате да имате среће, нарочито сада у јеку различитих респираторних инфекција којих је поприлично у Немачкој, каже Радичевић. Он напомиње да се тешко налазе и поједини онколошки лекови и лекови за дијабетес.
И фондови проблем
Проблем, како истиче, постоји већ месецима, само што је некада мање, а некада више изражен. Неки делови земље су некада нешто боље снабдевени од других и како апотекари кажу, буквално човек треба да има среће да се разболи у тренутку када они имају неки лек, сликовито описује ситуацију саговорник Спутњика.
Он, међутим, указује на још један проблем, зависно од здравственог осигурања које људи имају и шта она покривају у цени лека.
Приватна осигурања најчешће покривају апсолутно све и ту, како истиче, није проблем, чак и уколико је та цена већа. Већина се, међутим, ослања на државне здравствене фондове чија се плаћања фармацеутским кућана нису мењала неколико година. Сада она покривају само део цене лека, с иобзиром на то да су знатно порасли трошкови набавке сировина, као и цена гаса и струје, истиче дописник из Немачке.
Зависни од Кине
Тако, на пример, здравствено осигурање плаћа компанијама 1,36 евра за флашицу сирупа парацетамола. Та сума није повећана већ десет година, а у међувремену је цена активног састојка парацетамола само ове године поскупела за 70 одсто. Експлозија цене лекова и производње, уз замрзнуте продајне цене, довела је до тога да се лекови попут сирупа праве са губитком, жале се у фармацеутској индустрији.
Отуда и њихов притисак на здравствене фондове да повећају покривање цене лекова.
Радичевић је, пак, сумњичав да би тржиште у идућој години могло да буде стабилизовано због тога што се сировина углавном добија из Кине, где је тренутно пик ковида, па ће и производња бити смањена, па тако и њихов извоз.
Много скупља сировина за фармацеутску индустрију, а иста уплата државног здравственог фонда су производњу многих лекова у Немачкој учинили неисплативом
© Flickr / 86530412@N02
Кад се трчи за профитом
На питање да ли је могуће релативно брзо вратити ту производњу из Азије, како неки сада траже, наш саговорник каже да јесте, али да то подразумева и веће трошкове.
„Неки произвођачи су већ пребацили односно вратили производњу, али је ту очигледно у питању проблем обезбеђења сировина. Фармацеутска индустрија се искључиво водила тим јурењем за што већим профитом и јефтинијом сировином, па сада то у овој ситуацији поремећених односа због пандемије има контраефекат. Уз то, Немачка тренутно има мањак стручне радне снаге у свим областима па тако и у фармацеутској индустрији“, истиче он.
На питање шта би то могла да предузме савезна влада од које се траже хитне мере, Радичевић указује на могућност да субвенционише производњу одређених лекова тиме што би субвенционисала саме здравствене фондове који би онда могли више да плаћају фармацеутској индустрији. Истиче, међутим, да је то у Немачкој врло непопуларна мера којој се ретко прибегавало до појаве пандемије ковида када је била принуђена да финансијски помогне разне привредне делатности.
Можда се, ипак, зато и овога пута лакше одлучи да уђе у још један финансијски трошак, упркос томе што се, како каже, због ситуације са енергентима бележи рекордно задуживање немачке државе.