https://sputnikportal.rs/20221220/nestasica-lekova-u-nemackoj-paracetamol-se-salje-iz-srbije-1148262127.html
Несташица лекова у Немачкој: парацетамол се шаље из Србије
Несташица лекова у Немачкој: парацетамол се шаље из Србије
Sputnik Србија
Некада су наши бројни земљаци на раду у Немачкој кући обавезно доносили или слали лекове којих овде није било. Шта се догодило да сада лекови, како кажу наши... 20.12.2022, Sputnik Србија
2022-12-20T21:08+0100
2022-12-20T21:08+0100
2022-12-20T21:08+0100
економија
свет – економија
економија
немачка
несташица
лекови
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/13/1144785907_0:1754:2048:2906_1920x0_80_0_0_7cae9b099cf5af749959b686bf656293.jpg
Само пре два месеца немачки Шпигел је известио да је тамошња фармацеутска индустрија прошле године директно и индиректно створила додату вредност од око 33,6 милијарди евра, директно запослила скоро 55.000 људи и обезбедила 11,7 милијарди евра пореских прихода. Оцењено је да ће немачка фармацеутска индустрија имати кључну улогу у будућности захваљујући вакцини против ковида произвођача Бионтек у Мајнцу, да ће годинама на томе профитирати и до 2030. остварити још 16,1 милијарди евра.Од великог профита до велике несташице лековаПа ипак, у Немачкој се сада тражи хитно реаговање савезних власти због несташице лекова, па и оних елементарних, попут дечјих сирупа против актуелног грипа и различитих респираторних инфекција.Судећи по оном што је Спутњику испричао допсиника РТС- а из Немачке, Ненад Радичевић, пандемија ковида на којој је немачка фармацеутска индустрија профитирала, сада је почела да узима свој данак.Пандемија је, како објашњава, знатно успорила допремање тих сировина и ти такозвани ланци снабдевања су и даље у ванредном стању. Нису се вратили на препандемијски ниво, што је утицало на производњу чак и неких широко коришћених лекова као што су сирупи за децу попут бруфена и парацетамола. Да бисте их нашли морате да имате среће, нарочито сада у јеку различитих респираторних инфекција којих је поприлично у Немачкој, каже Радичевић. Он напомиње да се тешко налазе и поједини онколошки лекови и лекови за дијабетес.И фондови проблемПроблем, како истиче, постоји већ месецима, само што је некада мање, а некада више изражен. Неки делови земље су некада нешто боље снабдевени од других и како апотекари кажу, буквално човек треба да има среће да се разболи у тренутку када они имају неки лек, сликовито описује ситуацију саговорник Спутњика.Он, међутим, указује на још један проблем, зависно од здравственог осигурања које људи имају и шта она покривају у цени лека.Приватна осигурања најчешће покривају апсолутно све и ту, како истиче, није проблем, чак и уколико је та цена већа. Већина се, међутим, ослања на државне здравствене фондове чија се плаћања фармацеутским кућана нису мењала неколико година. Сада она покривају само део цене лека, с иобзиром на то да су знатно порасли трошкови набавке сировина, као и цена гаса и струје, истиче дописник из Немачке.Зависни од КинеТако, на пример, здравствено осигурање плаћа компанијама 1,36 евра за флашицу сирупа парацетамола. Та сума није повећана већ десет година, а у међувремену је цена активног састојка парацетамола само ове године поскупела за 70 одсто. Експлозија цене лекова и производње, уз замрзнуте продајне цене, довела је до тога да се лекови попут сирупа праве са губитком, жале се у фармацеутској индустрији.Отуда и њихов притисак на здравствене фондове да повећају покривање цене лекова.Радичевић је, пак, сумњичав да би тржиште у идућој години могло да буде стабилизовано због тога што се сировина углавном добија из Кине, где је тренутно пик ковида, па ће и производња бити смањена, па тако и њихов извоз.Кад се трчи за профитомНа питање да ли је могуће релативно брзо вратити ту производњу из Азије, како неки сада траже, наш саговорник каже да јесте, али да то подразумева и веће трошкове.На питање шта би то могла да предузме савезна влада од које се траже хитне мере, Радичевић указује на могућност да субвенционише производњу одређених лекова тиме што би субвенционисала саме здравствене фондове који би онда могли више да плаћају фармацеутској индустрији. Истиче, међутим, да је то у Немачкој врло непопуларна мера којој се ретко прибегавало до појаве пандемије ковида када је била принуђена да финансијски помогне разне привредне делатности.Можда се, ипак, зато и овога пута лакше одлучи да уђе у још један финансијски трошак, упркос томе што се, како каже, због ситуације са енергентима бележи рекордно задуживање немачке државе.
немачка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
немачка фармацеутска индустрија прошле године профитирала на пандемији ковида сада несташица лекова, мањак око 300 лекова тражи се реаговање савезних власти, због профита сировинузбог ниске цене набављали у кини сопствену производњу премести у кину због нижих трошкова, пандемија пореметила ланце снабдевања још се нису вратили на раније стање, државни здравствени фондови дуго година нису повећавали уплате фармацетским компанијама, скупља производња од цене лека фармацеутске компаније обустављају производњу појединих лекова,
немачка фармацеутска индустрија прошле године профитирала на пандемији ковида сада несташица лекова, мањак око 300 лекова тражи се реаговање савезних власти, због профита сировинузбог ниске цене набављали у кини сопствену производњу премести у кину због нижих трошкова, пандемија пореметила ланце снабдевања још се нису вратили на раније стање, државни здравствени фондови дуго година нису повећавали уплате фармацетским компанијама, скупља производња од цене лека фармацеутске компаније обустављају производњу појединих лекова,
Несташица лекова у Немачкој: парацетамол се шаље из Србије
Некада су наши бројни земљаци на раду у Немачкој кући обавезно доносили или слали лекове којих овде није било. Шта се догодило да сада лекови, како кажу наши људи у њој, иду обрнутим смером и земља са једном од најјачих фармацеутских индустрија у Европи и свету, кубури с несташицама неких од основних медикамената, чак и оних за децу?
Само пре два месеца
немачки Шпигел је известио да је тамошња
фармацеутска индустрија прошле године директно и индиректно створила додату вредност од око 33,6 милијарди евра, директно запослила скоро 55.000 људи и обезбедила 11,7 милијарди евра пореских прихода. Оцењено је да ће немачка фармацеутска индустрија имати кључну улогу у будућности
захваљујући вакцини против ковида произвођача Бионтек у Мајнцу, да ће годинама на томе
профитирати и до 2030. остварити још 16,1 милијарди евра.
Од великог профита до велике несташице лекова
Па ипак, у Немачкој се
сада тражи хитно реаговање савезних власти због
несташице лекова, па и оних елементарних, попут дечјих сирупа против актуелног грипа и различитих респираторних инфекција.
Судећи по оном што је Спутњику испричао допсиника РТС- а из Немачке, Ненад Радичевић,
пандемија ковида на којој је немачка
фармацеутска индустрија профитирала, сада је почела да
узима свој данак.
„Проблем несташице лекова чији број иде до чак око 300 и више различитих медикамената, пре свега је последица проблема који је настао са пандемијом ковида, односно са допремањем сировина за фармацеутску индустрију. Овдашња фармацеутска индустрија се добрим делом због нижих трошкова, ослонила на допремање сировина из Кине, али чак и на сопствену производњу у погонима које су отворили у Кини“, каже наш саговорник.
Пандемија је, како објашњава, знатно успорила допремање тих сировина и ти такозвани ланци снабдевања су и даље у ванредном стању. Нису се вратили на препандемијски ниво, што је утицало на производњу чак и неких широко коришћених лекова као што су сирупи за децу попут бруфена и парацетамола. Да бисте их нашли морате да имате среће, нарочито сада у јеку различитих респираторних инфекција којих је поприлично у Немачкој, каже Радичевић. Он напомиње да се тешко налазе и поједини онколошки лекови и лекови за дијабетес.
Проблем, како истиче, постоји већ месецима, само што је некада мање, а некада више изражен. Неки делови земље су некада нешто боље снабдевени од других и како апотекари кажу, буквално човек треба да има среће да се разболи у тренутку када они имају неки лек, сликовито описује ситуацију саговорник Спутњика.
Он, међутим, указује на још један проблем, зависно од здравственог осигурања које људи имају и шта она покривају у цени лека.
Приватна осигурања најчешће покривају апсолутно све и ту, како истиче, није проблем, чак и уколико је та цена већа. Већина се, међутим, ослања на државне здравствене фондове чија се плаћања фармацеутским кућана нису мењала неколико година. Сада она покривају само део цене лека, с иобзиром на то да су знатно порасли трошкови набавке сировина, као и цена гаса и струје, истиче дописник из Немачке.
Тако, на пример, здравствено осигурање плаћа компанијама 1,36 евра за флашицу сирупа парацетамола. Та сума није повећана већ десет година, а у међувремену је цена активног састојка парацетамола само ове године поскупела за 70 одсто. Експлозија цене лекова и производње, уз замрзнуте продајне цене, довела је до тога да се лекови попут сирупа праве са губитком, жале се у фармацеутској индустрији.
Отуда и њихов притисак на здравствене фондове да повећају покривање цене лекова.
Радичевић је, пак, сумњичав да би тржиште у идућој години могло да буде стабилизовано због тога што се сировина углавном добија из Кине, где је тренутно пик ковида, па ће и производња бити смањена, па тако и њихов извоз.
На питање да ли је могуће релативно брзо вратити ту производњу из Азије, како неки сада траже, наш саговорник каже да јесте, али да то подразумева и веће трошкове.
„Неки произвођачи су већ пребацили односно вратили производњу, али је ту очигледно у питању проблем обезбеђења сировина. Фармацеутска индустрија се искључиво водила тим јурењем за што већим профитом и јефтинијом сировином, па сада то у овој ситуацији поремећених односа због пандемије има контраефекат. Уз то, Немачка тренутно има мањак стручне радне снаге у свим областима па тако и у фармацеутској индустрији“, истиче он.
На питање шта би то могла да предузме савезна влада од које се траже хитне мере, Радичевић указује на могућност да субвенционише производњу одређених лекова тиме што би субвенционисала саме здравствене фондове који би онда могли више да плаћају фармацеутској индустрији. Истиче, међутим, да је то у Немачкој врло непопуларна мера којој се ретко прибегавало до појаве пандемије ковида када је била принуђена да финансијски помогне разне привредне делатности.
Можда се, ипак, зато и овога пута лакше одлучи да уђе у још један финансијски трошак, упркос томе што се, како каже, због ситуације са енергентима бележи рекордно задуживање немачке државе.
